FILM - SPONTANOST I SLOBODA KAO KLJUČ USPEHA

Marko Đorđević

Predstavljamo Vam blog "Senke zaboravljenih predaka"

Kadar iz Plastičnog Isusa: Zoran B. Petrović i Tom Gotovac - Photo: Stock

"Senke zaboravljenih predaka" jeste blog TV reditelja Zorana B. Petrovića.

U jednom od intervjua, on o sebi kaže: 

"Ja sam u svojoj karijeri napravio oko 2000 televizijskih emisija, a od toga je sedamdeset posto standardno televizijsko "industrijsko đubre" - ali sam napravio i oko 400 dokumentaraca i različitih "živih" programa, emisija i prenosa koji su dostigli najviši nivo kvaliteta. Kad radite u televiziji onda vaš "proizvod", u jednom gledanju, vidi milion ili dva miliona ljudi. O toj brojci bioskopski film može samo da mašta.
S druge strane, kad radite na televiziji, uprkos tome što se bavite ozbiljnim temama na kreativan način, nemate obavezu da pred svetom glumite pametnjakovića, dajete ozbiljne i mudre intervjue. Niste obavezni ni sa kim da podelite ono najdragocenije - svoju privatnost."

U rodnom gradu Kragujevcu poznat je, pre svega, kao gitarista rok grupe iz šezdesetih "Daleki Horizonti".

Blog "Senke zaboravljenih predaka" se nalazi na sledećem -
LINKU.

38 godina od Ekspedicije Zastava 101 – Kragujevac Kilimandžaro

Koliko vozača ZASTAVE 101 i ljubitelja automobilizma uopšte zna šta je Ekspedicija “ZASTAVA 101—Kragujevac – Kilimandžaro”? Odgovor je -  malo.
Nekon TRIDESET godina od Ekspedicije Zastava 101 – Kragujevac Kilimandžaro, javnost je u potpunosti zaboravila na ovu, u svoje vreme, neverovatnu avanturu.

 Sve je počelo 2004. godine kada je jednostavnim ukucavanjem: ''Ekspedicija Kragujevac – Kilimandžaro'' na internet pretraživačima, rezultat bio negativan. Novica Marković, jedan od osnivača Zastava 101 Kluba je i pored suzdržanosti zvaničnika fabrike Zastava automobili, otpočeo opširno istraživanje o KK ekspediciji. Prvi tragovi da je ekspedicija zaista postojala su bili reklamna značka i blokčić, a  nakon nekoliko godina istraživanja, 2006. zahvaljujući tadašnjem uredniku Zastava Info, gospodinu Radojeviću utvrđen je tačan naziv knjige: ’’Džambo Afriko'' Bogdana Šeklera. Prvi članak Novice Markovića je potpuno osvojio internet forume i uključen je u monografiju ’’Zastava – Priča o jednom brendu’’ Danijela Kadarjana. Konačne informacije o KK ekspediciji su obezbedili ljudi koji su odigrali ključne uloge na KK ekspediciji na osnovu čijih je svedočenja nastao ovaj članak, prof. dr Milan Rakočević-idejni tvorac ekspedicije, Branko Baletić- režiser filma ''Kragujevac – Kilimandžaro'' i Miodrag Barlov – mehaničar Zastave.

Prof. dr Milan Rakočević je u svojoj mladosti bio veliki automobilista. Više je voleo da bude suvozač nego vozač u reli sportu. Bio je stalni suvozač asa jugoslovenskog auto-moto sporta Bate Nađa.

 Te 1975. odlučio je da Crvenoj Zastavi predloži maestralan poduhvat: Ekspediciju Kragujevac–Kilimandžaro koju je osmislio dok je pešačio pustinjama Afrike, a u tehničkoj pripremi mu je pomogao Branimir Perić–Džo, naš šampion reli sporta. Kada je Zastava prihvatila izazov, pravi posao je bio naći sponzore. Međutim poziv su odmah prihvatili ''Modriča'', ''Tigar'', fabrika konzervirane hrane iz Sombora i mnoge druge male fabrike.

Dragan Drakulić, tadašnji direktor Komercijale Crvene Zastave uvideo je da je predlog o ekspediciji idealna prilika za promociju najboljeg modela jugoslovneske auto-industrije, ali i šansu da se Stojadin isproba u eksploataciji pod nenormalnim uslovima. Ekspediciju je podržao i tadašnji direktor Zavoda Crvena Zastava, gvozdeni Prvoslav Raković

Nakon prigodne svečanosti, ekspedicija je 14. februara 1975. krenula na put od Kragujevca do Kilimandžara, dužine preko 11.000 kilometara i to kroz bespuća Nubijske pustinje, savana, kamenjara, trnovitih predela i močvara.  

(...)

(nastavak teksta na sledećem - LINKU)

(izvor - AutoBLOG)

FILM 'Kravava bajka' u Domu omladine

(Igrani film „Krvava bajka“ iz 1969. godine, reditelja Branimira Torija Jankovića biće emitovan večeras u Galeriji Doma omladine u okviru petodnevnog seminara „Zaborav bi bio novi zločin“.
Film „Krvava bajka“ je na festivalu u Puli nagrađen srebrnom „Arenom“ za režiju, u Kragujevcu Oktobarskom nagradom, a u Karlovim Varima „Zlatnom ružom“.
„Krvava bajka“ će biti emitovana u 20 časova.
izvor: Šumadijapress)

Branimir Tori Janković (1934-1978)

Rođen 10. oktobra 1934. u selu Barama kod Kragujevca. Izvršio samoubistvo u Beogradu (31 jul 1978).
Bio je težak alkoholičar. ali se pred smrt izlečio. Navodno ga je dotuklo to što je godinama priprema "Igmanski marš" da bi ga onda umesto njega snimio Zdravko Šotra.
Diplomirao glumu na FDU 1974. godine. Glumio u trideset filmova. Živeo boemski.
Prvo se javlja kao scenarista. Potpisuje "Povratak" Živojina Pavlovića, "Pohod" Đorđa Kadijevića, "Quo vadis Živorade" Mila Đukanovića.
Po vlastitom scenariju 1969. režira Krvavu bajku inspirisan pesmom Desanke Maksimović, o streljanju dece i odraslih u Kragujevcu.
1971. snima film "Dan duži od godine" o zatvorenicima puštenim iz zatvora da pomognu raščišćavanje Banje Luke posle zemljotresa.
Ohrabren uspehom Krvave bajke, planira ekranizaciju niza tragičnih priča iz istorije. Emotivno jako vezan za zavičaj.
1972. snima film "Zvezde su oči ratnika" o pokušaju seoske dece da svojim potpisima spasu život svog progresivnog učitelja. Zatim, 1973. godine snima film "Mirko i Slavko" u kome deca preuzimaju ulogu odraslih, streljanih i odvedenih u logor. 1975. snima film "Crvena zemlja" o streljanju 6.000 građana Kraljeva u znak odmazde.
Sanjao je o ekranizaciji Jakovljevićeve Srpske trilogije.

KRAF: ko još mari za kulturu?!

(Autor teksta: Čudna Šuma - Facebook)

Svet je pun površnosti koju je upravo sprava smisljena da pojednostavi komunikaciju, ali zato i data na upotrebu svakom retardiranom klincu, proizvela.

u vremenu neta stvaraju se prazne generacije koje mogu da uguglaju bilo kakav pojam i dobiju kvalitetno neznanje

Velicinu kvalitetnog neznanja demonstrirali su nam sinoc svi akteri krafa sem producentkinje filma Tilva roš.

Kraf je propustio priliku da pokrene temu od znacaja za opstanak civilizacije, uspostavljanje normalnih odnosa u kulturi i utemeljenje razuma...n o na festivalu antiratnog i angazovanog filma na programskoj celini koja je ponosno i demokratski nosila ime DEBATA , debate nije bilo.

Poznato je da u Srbiji vecina zna sta Nece a prevedeno na realnost to Nece moze da se cita Ne sme...

Bezmuda politika nezameranja u skladu sa lumpenproleterskom filozofijom inertne nezainteresovanosti posebno preza od argumenata. Argumenti mogu da uruse mir palanacke ucmalosti i poremete odnos uspostavljenik Autoriteta i Strucnjaka, na zalost laznih.

Konkretno Blebetalo je juce nekoliko ljudi o stvarima koje ne poznaju par minuta i taman kad su neki zeleli da pokrenu argumentovanu debatu dat je legitimitet misljenju da je slobiodna kradja intelektualne svojine legitimna a uspostavljanje civilizacijskih vrednosti koje omogucavaju dostojanstvo kulturnim radnicima oduzimanje licnih sloboda

Previse je ovo povrsan medij da bi obrazlagao svoje teze zasto je ideja Krafa jednom skandaloznom odlukom da se ne organizuje debata na krucijalno pitanje opstanka duhovnih vrednosti ne odrzi i ne razvije.

Za povrsne konzumente dovoljno je reći - i ako svi u nemaštini gledamo piratske filmove, skidamo muziku i koristimo free softver ...

KRAđA INTELEKTUALNE SVOJINE JE IDENTIčNA TOME DA UđETE U PRODAVNICU BILO čEGA, NATRPATE U KORPU šTA VAM TREBA I ODNESETE KUćI NE PLAćAJUćI...

ALI ko još mari za kulturu?!

(izvor --- FACEBOOK)