BRACA I NJEGOV FRAMUS

 Iz istorije KG rokenrola
- PRVA DEKADA

Braca D. je  BIO RITAM GITARISTA u Horizontima.

Ove dve fotke su sa Gitarijade na Beog. Sajmu. da li sa prve ili sa druge, ne znam?!

Ne znam ni da li je na drugoj fotki čuveni Bracin "Framus" koji je on doneo iz Pariza!

PREDAG NIKOLIČ - GAGI

Porodica obaveštava sve drage prijatelje da će sahrana PREDAGA NIKOLIĆA - GAGIIJA  biti 31.01.2019 (četvrtak) u 13 h na Gradskom groblju.

PREDAG NIKOLIČ - GAGI: OTIŠAO JE IZA DALEKIH HORIZONATA

Milan Šerifović (FACEBOOK)

Nema više našeg Gagija. Otišao je kod Brace, kod Ciska, kod Coleta, kod Vojkana...
Gasnu zvezde moje mladosti, nestaju iza dalekih horizonata. Već ih je više tamo, nego sa ove strane...

Dobar čovek Gagi. Čovek u čijem bitisanju nisu postojale reči "ljutnja i svađa". Čovek tako retke, divne, blage... naravi. Gagi je bio velika retkost... bio je čovek bez neprijatelja.

Zbogom Gagi, srećan ti bio odlazak iza tih tvojih, dalekih horizonata, koje si toliko voleo.

Tvoj Šerif

Srećna Nova "65 (NOVOGODIŠNJA PRIČA O DALEKIM HORIZONTIMA)

Autor  - Zoran Ilić

    1.

Najkraći dan u godini najavljuje neminovni dolazak nove, naredne kalendarske godine. Slobodnog vremena je bilo nešto više nego što je to uobičajeno. Sasvim dovoljno da se podaci kojima sam neko vreme raspolagao preispitaju i uobliče u nešto trajnije.

    2.

Sredovečni gospodin iz grada u kom sam rođen uputio mi je elektronsko pismo. U njemu je bila i crno-bela fotografija dok bi se neispisani deo njegove poruke mogao da interpretira na sledeći način:
“Hajde, iskoristi podatke koje sam ti poslao za ono što najbolje znaš, čemu si vičan.”
Potom je usledilo obostrano ćutanje. Svako od nas se povukao u svoj svet, u svoju tišinu.

    3.

MOJ bivši sugrađanin je nekada bio muzičar. I mada je maštao o tome da postane klavijaturista u grupi u kojoj je svirao, morao je da se zadovolji ulogom bubnjara.
Pa, hajde, onda, kreni, zemljače, u akciju! Pravi, kreiraj muziku poput tvojih vršnjaka sa kapitalističkog Zapada.
Iznad glave razvuci zastavu: "BORN TO BE WILD".

    4.

Pominjanjem kapitalističkog Zapada kao da sa muzičkog terena prelazim na ideološki? Jer ako postoji kapitalistički zapad onda, logično, postoji i komunistički istok. Ne treba biti previše pronicljiv i poznavati to davno vreme, da bi se došlo do takvog zaključka.
Između ta dva ideološka bloka je postojala neka vrsta antagonizma. To se, čak, zvalo i hladni rat.
Sukob se prenosio i na muzički teren jer sve što je dolazilo sa Zapada je bilo dekadentno, zabranjeno ili poluzabranjeno.

    5.

Gde se sviralo, nastupalo? Uglavnom u svečanim salama srednjoškolskih ustanova, frontovskim organizacijama, mesnim zajednicama.
Prilike za to nisu bile tako česte, ali je Nova godina nezaobilazna. Tada pažnja onih koji vode računa o ideološkoj čistoti omladine popusti, omekša. Uostalom, jedan dan, jedno veče, ništa neće da promeni.

    6.

Ipak, pomislio sam, sve to što sredovečni gospodin navodi u pismu je nedovoljno. U to vreme sam bio premlad da bih u svemu tome učestvovao, i njegovo pismo nije moglo da bude okidač koji bi u moja sećanja priuvao određene događaje.
Nekada su mi godine koje gospodin navodi bile veoma važne jer su to bile godine mog odrastanja. No, u jednom trenutku sam prema svemu tome postao ravnodušan. Dosta je, nevažno je! Neka sve to prekrije zaborav! Slatki zaborav…

    7.

Sredovečni gospodin u svom pismu napominje da je to bio levi komplet bubnjeva, i da su bili retki bubnjari koji su svirali na takvim kompletima.
Bubnjevi su na pozornici obično pozadi, u bekgraundu. Napred su gitaristii pevač. I tako, konačno, stižemo do crno-bele fotografije koju mi je nekadašnji bubnjar poslao.
Naravno da on sedi za kompletom bubnjeva. Što bi se reklo: on je u akciji. Drvene palice udaraju po zategnutoj koži doboša, gitarista i basista prate ritam koji on diktira…
Na fotografiji se, ipak, ne vidi sva ta energija. Devojka na stolici sedi ravnodušno prekrštenih nogu…
Stara godina otkucava poslednje sate. Za razuzdanije dočeke Nove godine grad će morati još neko vreme da sačeka.
Skromno, baš skromno! Društvo koje izlazi iz siromašnih, poratnih godina još se zahuktava…

    8.

Nisam želeo da posegnem za drugim izvorima informacija. I zato ću morati da se krećem tim, ograničenim koordinatama: sa leve na desnu stranu fotografije, od vrha ka dnu, i da hvatam, beležim detalje. Nevažne detalje.

    9.

Ono što ne dopire iz prošlosti I sa crno-bele fotografije jeste zvuk. Njega nema! Ne uspevam sebi da ga dočaram. Dozovem.
Kao neki lajt-motiv do mene ponovo dopiru nenapisane reči gospodina iz mog rodnog grada: “Hajde, iskoristi činjenice i…”
Ne, dosta je!
Novogodišnja noć je prohujala, i ušavši u januar izgubio sam onaj elan, energiju koji me je držao danima. Nisu mi više bile važne Nove godine. Ni one koje su odavno prošle, a ni one koje su nedavno minule.
I posle tog novogodišnjeg dočeka iz šezdeset i pete je došlo jutro. Hladno januarsko jutro. Možda i snežno? Ono je bilo tako ravnodušno, distancirano od sinoćnog dočeka Nove godine.
Oni koji su bili zaduženi za ideološku čistotu mladih ponovo su navukli svoje maske na lice. Trebalo je što pre se vratiti u svakodnevni život.
Muzički instrumenti će utihnuti, skloniće se u očevu garažu, grad će se vratiti svom uobičajenom ritmu. Ni mladi neće predstavljati izuzetak. Polugodište je na pragu. Treba popraviti ocene…

    10.

Dugo vremena ništa drugo nije uspelo tako snažno da me pokrene, angažuje moje emocije, kao crno-bela fotografija iz 1965. godine. I trebalo je priznati da je virtuelna stvarnost prekrila fizičku stvarnost. A u virtuelnom svetu je sve relativno: ima značaja, nema značaja…
Onaj imejl upućen iz grada u kom sam rođen je prekriven, potisnut dole od novih, ovogodišnjih poruka. Praznjikavih, nesadržajnih.
I tu je kraj. Surovi, konačni kraj. Što je imalo da se kaže, rečeno je!

Žikа Tomić: Srećna Nova 1965!

Žikа Tomić o "Horizontima", o dočeku Nove 1965. godine ... 

Nova, 2013. godina je na samom pragu. Tako je nekada i nekome, i Nova 1965. bila bliska. Naročito ovim momcima na fotografiji. Ko su oni?!

 

Za odgovore je zadužen momak za bubnjevima. On će Vam ispričati nešto više o fotografiji korišćenoj u ovom tekstu, kao i o vremenu u kom je crno-bela fotografija nastala.
Te dve priče se isprepliću, ukrštaju...
Priču koja sledi kazuje Živoslаv Žikа Tomić, bubnjar u prvoj postavi kragujevačke grupe "Daleki Horizonti" ili, kasnije, samo "Horizonti".
Već smo napomenuli da je godina 1965. i to su sami počeci kragujevačkog rokenrola...

"Poštovаni uredniče bloga "O KG-u",
Onаj prvi tekst (o "Horizontima" - primedba urednika), koji je svojevremeno mogаo dа se nаđe i nа Vikipediji, pogrešno me vezuje zа hаrmoniku. Tаčno je dа sаm jа vežbаo nа hаrmonici u iščekivаnju dа dobijem el. orgulje. Orgulje su bile bаsnoslovno skupe, а nije ih bilo ni nа nаšem tržištu. Mogli su dа ih uvezu iz inostrаnstvа sаmo profesionаlni muzičаri koji su to činili uz potvrdu udruženjа dа su profesionаlci.
Pošto u prvoj postаvi ("Horizonata") nismo imаli ni stаlnog bubnjаrа sа svojim instrumentom, jа sаm uz "blаgoslov" ocа kupio bubnjeve, jer sаm već znаo neke osnovne ritmove. Tаko se dogodilo dа sаm i nа prvoj i nа drugoj (beogradskoj) Gitаrijadi bio zа bubnjevimа. Zаnimljivo je dа sаm kаo bubnjаr svirаo nа levom kompletu. Retki su bubnjаri sа ovom osobinom. Iz tog vremenа to je bio Kikere iz "7 mlаdih" i bubnjаr "Indeksа" (zаborаvio sаm mu ime), а kаsnije i velikog revijskog orkestrа televizije Sаrаjevo. Obojica su bili izvаnredni bubnjаri.
Onа zbrkа sа hаrmonikom je verovаtno zbog fotogrаfije nа kojoj jа, nа koncertu "Abrаševićа", stvаrno svirаm hаrmoniku, аli to nisu "Horizonti".
Ni pevаč Tomа, ni bubnjаr Pаjа nisu opstаli i činili prvu postаvu "Horizonаtа" Prvа postаvа je bilа: Rodoljub Roćko Zečević - vokаl, Zorаn Petrović - solo gitаrа i vokаl, Brаtislаv Brаcа Dimitrijević - ritаm gitаrа, Drаgаn Gаgi Nikolić - bаs gitаrа i Živoslаv Žikа Tomić - bubnjevi. Tа postаvа je počelа sа igrаnkаmа s jeseni 1964. Nаžаlost, ne postoji ni jednа fotogrаfijа sа nаstupа u toj postаvi.
Prvа fotogrаfijа nа kojoj se vide svi osim Roćkа koji je izostаo sа svirke, nаprаvljenа je zа doček 1965. godine u VIŠ-u, dаnаšnjoj Drugoj tehničkoj školi.(Nа mojim bubnjevimа piše: "Dаleki horizonti".) Doduše nа slici je i gostujući člаn zа klаvsenom koji je svirаo i hаrmoniku Bilčаrević ( ne sećаm se imenа).
Evo te fotogrаfije!"

Iz istorije KG rokenrola - DALEKI HORIZONTI

Iz istorije KG rokenrola
- PRVA DEKADA

U leto 1964.g. u jednoj šupi nedaleko od Visećeg mosta počinju da se okupljaju i vežbaju nekolicina tinejdžera koji će sa prvim jesenjim mesecima oformiti drugu značajnu kg-grupu – Daleki Horizonti.
Prvu postavu benda su činili: Paja bubnjevi, Zoran Petrović solo gitara, Dragan Gagi Nikolić bas, Bratislav Braca Dimirijević ritam gitara i Žika Tomić harmonika. Grupi se ubrzo priključuje i Rodoljub Roćko Zečević kao pevač.

Prvi nastup daleki Horizonti imaju u jesen 1964. g. u kragujevačkoj Pedagoškoj školi.

Dve godine kasnije u grupi nastaju prve personalne promene. Septembra 1966.g. grupu napuštaju Rodoljub Zečević i Zoran Petrović, a novi član postaje Slobodan Kominac koji preuzima ulogu pevača i ritam gitariste Dalekih Horizonata.

Prvi nastup u novoj postavi D .Horizonti imaju u Sali bioskopa Zastava kao predgrupa beogradskoj grupi The Best of nothing.

Grupa prestaje sa radom u jesen 1968. godine.