NEPOZNATI I GRAD: In the year 2626...

Gliša-034: Više smisla bi imalo da pevušiš (ili zviždućeš, kako god) „Šumadijski blues“, „Blues u parku“, „Zašto ne volim sneg“… nego tu meni nepoznatu pesmu.
Nepoznati: Glišo, ti kao da si promoter grupe Smak? Nema potrebe: oni više ne postoje! Ne objavljuju nove nosače zvuka, ne organizuju koncerte, promo-turneje… Jednostavno su out! Izvan vremenskih i prostornih koordinata! Deo su prošlosti, a ne sadašnjosti ili, daleko bilo, budućnosti. Toliko o najpoznatijoj i najuspešnijoj kragujevačkoj rok grupi!
Ostajem pri svom izboru dok sa osećanjem superiornosti koračam kragujevačkim ulicama, potpuno siguran da niko, osim mene, pesmu I remember Elvis Presley ne bi odabrao.
Gliša-034: Nešto me, Nepoznati, nisi ubedio da bi tu pesmu trebalo pevušiti kragujevačkim ulicama. Meni više odgovaraju pesme domaćih rok-bendova. Možda je kompozicija I remember Elvis Presley primerenija za pevanje dok se hoda ulicama Njujorka, Čikaga, Las Vegasa… Memfisa… Na kragujevačkim ulicama ona ne funkcioniše. Kontraproduktivna je.
Nepoznati – Komplikovano je da objasnim zašto pesma I remember Elvis Presley najbolje odražava moj odnos prema Kragujevcu. Zašto je od svih pesama moj favorit. Kada kažem: I remember Elvis Presley, ja mislim: I remember Kragujevac.

Gliša-034 – Za razliku od tebe, Nepoznati, ja se Kragujevca ne sećam: živim u njemu. Četrdeset godina! I, naravno, navijam za Radnički!
Nepoznati – Kada si pomenuo Radnički, i kada sa muzičkih prelazimo na fudbalske teme, nekada sam crveni dres tog kluba navlačio na svoje telo, i istrčavao na fudbalsko igralište… Sa toliko energije i vere u dane koji će doći!
Jedva verujem da taj klub još postoji, da ima navijače, fudbalere, trenera…
Vojkan – Kakvo je u Kragujevcu stanje (državu koja, uzgred budi rečeno, neprestano menja naziv, granice, himnu, zastavu, ustav, broj stanovnika… i stanje u njoj bolje i da ne pominjemo) najsvrsishodnije bi bilo otćutati jedan minut, i otići u fade-out.
Nepoznati – Upravo sam smislio futurističku pesmu o Kragujevcu:

In the year twenty six twenty six

u Kragujevcu će nastupiti grupa Twin Peaks

sa velikim hitom
„Američkom pitom“…

Dalje se zviždi.
Nastavak teksta sledi uskoro… Ili nikada...

(NAPOMENA:
odlomak iz veće prozne celine. Zato tekst deluje nedovršeno)

"KG grad" intervju: Zee Webman

Zee Webman
 

Blog KG grad povremeno donosi kratke prozne zapise pisca koji stvara pod pseudonimom Zee Webman. Ovoga puta Vam donosimo kraći razgovor sa njim.

KG grad: G-dine Zee, vi ste rođeni u Kragujevcu?
Zee WEBMAN: Tako je. U pravu ste...

Kragujevac je grad mog rođenja. Možda bih ironično mogao da dodam "grad mog davnoga rođenja"?

O KG-u: Da li je Kragujevac je "samo" grad Vašeg rođenja ili ste i jedan period svoga života u njemu proveli?
Zee Webman: Dobro ste primetili. On nije "samo" grad mog rođenja već i grad u kom sam proveo detinjstvo i dečaštvo.
Bila je to šesta dekada dvadesetog veka. Vreme Bitlsa, Rolingstounsa... Kragujevačkih "Senki"... Džentrija...

KG grad: Dakle, godine odrastanja. Životni period veoma značajan za svakog od nas, pa tako i za Vas, pretpostvaljam?
Zee Webman: Veoma značajan. To je nešto što nas određuje za čitav život.

O KG-u: Koja je sledeća adresa Vaše mladosti, Vašeg života?
Zee Webman: Spletom okolnosti, Beograd. Grad smešten sto četrdeset kilometara severnije od Kragujevca. Moja životna, a i svaka druga priča, nastavila je da se odvija u gradu na obalama reka Dunava i Save.

O KG-u: Ipak Kragujevac ili kako ga Vi u Vašim pričama nazivate grad K nastavlja da postoji u Vašoj prozi.
Zee Webman: To govori da nikada nisam sasvim napustio grad svog rođenja. Možda ja nisam njemu potreban, on ima svojih dvesta hiljada stanovnika, ali je on meni veoma potreban. I zato o njemu pišem, smeštam ga u svoje prozne tekstove... U Kragujevcu oovremeno održim književnu promociju svoje nove knjige... Ili ga tek onako posetim, bez nekog vidljivog razloga, da bih prošetao njegovim ulicama.

O KG-u: Nadamo se da ćete i ubuduće svoje tekstove objavljivati na blogu "KG gradu"?
Zee Webman: Sa velikim zadovoljstvom!