ZI - Na početku našeg virtuelnog razgovora, zanima me gde ste Vi, g-dine Glišiću? Možda će Vaš odgovor pomoći da Vas materijalizujem u određenom prostoru: prostoru sa sasvim određenom geografskom širinom i dužinom, na primer?
Nenad Glišić - Možda ce delovati kao stereotip, ali ja se trudim da mislim globalno, a delujem lokalno. Živim u Kragujevcu, odnosno, Kragujevac mi je "baza", ali to nema naročitog uticaja na ono što radim. Ali, ako treba neka geografska odrednica, reći ću da je to cca 21 stepen istocno od Griniča.
ZI - Biti balkanski (srpski, hrvatski, bosanski...) pisac jeste jedna tuga pregolema. Da li delite moje mišljenje?
Nenad Glišić - Pa, ne znam? Ovo je vrlo bogat prostor, ovo su vrlo uzbudljiva vremena, ima ovde dosta materijala za obradu, samo treba imati hrabrosti za to. Cena za to bogatsvo tema i mogucnosti za obradu istih jeste sve ono što čini "tugu pregolemu". Ali, to je u redu, s obzirom na to da nema ljubavi bez patnje i bola.
ZI - Verujete li u postojanje Čitaoca? Da negde postoji njegovo veličanstvo Čitalac, i da on čita Vaše knjige (Vaše priče, pesme... eseje...)
Verujete li da Vaše knjige nisu tek mrtvo slovo na papiru?
Nenad Glišić - Potpuno sam ubeđen u postojanje čitaoca, i ne samo u njegovo postojanje, vec i u njegovu (njenu) pamet, njegov (njen) ukus i tako dalje. Da ne mislim tako, verovatno ne bih ni pisao. Razmišljao bih u samoci i mrzeo ljude. Takodje, ne verujem u to da je bilo koje slovo "mrtvo na papiru". Možda su neka (slova, dela) ranije odštampana, ali štampa ostaje, doci ce vreme za te knjige, a za neke druge ce proci. Ja imam svoje citaoce, neke poznajem, a neke ne, ali ih sve podjednako poštujem. Uopšte, mislim da svaki stvaralac mora da poštuje publiku, kako svoju, tako i Publiku uopšte. Ipak, nikome ne treba povladjivati.
Nenad Glišić - Možda ce delovati kao stereotip, ali ja se trudim da mislim globalno, a delujem lokalno. Živim u Kragujevcu, odnosno, Kragujevac mi je "baza", ali to nema naročitog uticaja na ono što radim. Ali, ako treba neka geografska odrednica, reći ću da je to cca 21 stepen istocno od Griniča.
ZI - Biti balkanski (srpski, hrvatski, bosanski...) pisac jeste jedna tuga pregolema. Da li delite moje mišljenje?
Nenad Glišić - Pa, ne znam? Ovo je vrlo bogat prostor, ovo su vrlo uzbudljiva vremena, ima ovde dosta materijala za obradu, samo treba imati hrabrosti za to. Cena za to bogatsvo tema i mogucnosti za obradu istih jeste sve ono što čini "tugu pregolemu". Ali, to je u redu, s obzirom na to da nema ljubavi bez patnje i bola.
ZI - Verujete li u postojanje Čitaoca? Da negde postoji njegovo veličanstvo Čitalac, i da on čita Vaše knjige (Vaše priče, pesme... eseje...)
Verujete li da Vaše knjige nisu tek mrtvo slovo na papiru?
Nenad Glišić - Potpuno sam ubeđen u postojanje čitaoca, i ne samo u njegovo postojanje, vec i u njegovu (njenu) pamet, njegov (njen) ukus i tako dalje. Da ne mislim tako, verovatno ne bih ni pisao. Razmišljao bih u samoci i mrzeo ljude. Takodje, ne verujem u to da je bilo koje slovo "mrtvo na papiru". Možda su neka (slova, dela) ranije odštampana, ali štampa ostaje, doci ce vreme za te knjige, a za neke druge ce proci. Ja imam svoje citaoce, neke poznajem, a neke ne, ali ih sve podjednako poštujem. Uopšte, mislim da svaki stvaralac mora da poštuje publiku, kako svoju, tako i Publiku uopšte. Ipak, nikome ne treba povladjivati.
O autoru:
Nenad Glišić je rođen 1972. godine u Kragujevcu, gde i sada živi i radi na svetskoj revoluciji.
Samostalne knjige:
- Domovino, ti si kao ciroza jetre (pesme, 1992, Kragujevac),
- Himne kamikaza (pesme, 1998, Kragujevac),
- Cvetovi Hirošime (haiku, 2001, Kraljevo),
- Pesmice o prirodi i društvu (za decu, 2004, Kragujevac) i
- Sve o Psovaču (roman, 2004, Beograd).
Pesme, price i eseje objavljivao u mnogim casopisima i zbornicima širom bivše Jugoslavije. Neke pesme i eseji su prevedeni na engleski jezik, a haiku na engleski i slovenacki.
Nenad Glišić je rođen 1972. godine u Kragujevcu, gde i sada živi i radi na svetskoj revoluciji.
Samostalne knjige:
- Domovino, ti si kao ciroza jetre (pesme, 1992, Kragujevac),
- Himne kamikaza (pesme, 1998, Kragujevac),
- Cvetovi Hirošime (haiku, 2001, Kraljevo),
- Pesmice o prirodi i društvu (za decu, 2004, Kragujevac) i
- Sve o Psovaču (roman, 2004, Beograd).
Pesme, price i eseje objavljivao u mnogim casopisima i zbornicima širom bivše Jugoslavije. Neke pesme i eseji su prevedeni na engleski jezik, a haiku na engleski i slovenacki.
(izvor: www.seecult.org,
april 2007. god.)
april 2007. god.)
Нема коментара:
Постави коментар