Zagađenje preti izvoru vode za 300.000 ljudi

KRAGUJEVAC - Snabdevanje vodom za piće više od 300.000 stanovnika Kragujevca i okolnih šumadijskih opština ugroženo je zbog divlje i nelegalne gradnje kraj akumulacije Gruža.
Kako su juče upozorili nadležni u kragujevačkom „Vodovodu i kanalizacija”, „Javno preduzeće ‘Srbijavode’ i opština Knić dali su odobrenje za gradnju 13 tipskih kuća na samoj obali jezera, u okviru zaštićene zone, gde je zakonom jasno precizirano da ne sme ništa da se gradi, već da zemljište u pojasu širokom 500 metara oko jezera može da se koristi jedino za ekološku poljoprivrednu proizvodnju”.
Prema rečima direktora „Vodovoda” Obrena Ćetkovića, „investitoru je dozvoljeno da gradi ‘Ribarsko etno selo’, i da pravi objekte udaljene samo četiri metra od vode”.
- Svi napori koje smo preko pravosuđa uložili da sprečimo da bilo ko ugrožava snabdevanje vodom, nisu uspeli. Godinama unazad naše tužbe nemaju efekta, iako je još 1984. godine akumulacija Gruža proglašena izvorištem prvog ranga i od najvećeg interesa za region. Tražimo zaštitu od Vlade Srbije, Ministarstva pravde, Republičkog javnog pravobranioca i opštine - kaže Ćetković.
Duž 42 kilometra obale oko jezera Gruža napravljeno je do sada 154 nelegalnih objekata, ali gradnja celog naselja, koje će osim apartmana imati i restoran za 50 gostiju i veliki parking, upalila je alarm u Kragujevcu. Naime, ova akumulacija je od presudnog značaja za grad, jer ima 64 miliona tona vode, i s nje se vodom za piće snabdeva 75 odsto građana.
Kako je istakao stručnjak iz kragujevačkog „Vodovoda”, inženjer Dragan Nikolić, „ukoliko bi se voda u akumulaciji na bilo koji način zagadila, to bi bilo jednako pravoj katastrofi, jer bi jezero moralo da se isprazni, a da bi se ponovo napunilo sa postojećih izvorišta i vodotokova bilo potrebno najmanje dve godine”.
- Ceo projekat izgradnje „Ribarskog etno sela” opravdava se izgovorima o „ekološkom turizmu”, a jasno je da se tako na samu obalu akumulacije gomilaju fekalije, deterdženti, ulja, i ostale otrovne materije. Jezero je kao prirodno dobro sa strogom zaštitom ucrtano pre 25 godina i u prostorni plan Srbije. Tu je postavljeno i više od stotinu pontonskih mostova, koji leže na buradima kupljenim na otpadima, i za koja se ne zna šta sadrže. Ako se odmah i hitno ne reaguje, ne uklone divlji objekti i ne zabrani dalje ugrožavanje jezera, posledice mogu da budu nesagledive - kaže Nikolić.
Ukoliko se voda u Gruži zagadi, svu štetu će, prema postojećem rešenju, morati da nadoknadi investitor koji je te objekte i napravio. U slučaju „Ribarskog sela”, to je Nenad Luković, koji se duži niz godina ne pojavljuje na sudu, i koji radi i živi u Londonu. (izvor -- BLIC)