KRAGUJEVAC - Sklupčan, izgladneo, polunag, težak svega 30 kilograma, ležao je na podu Dragiša Đorđević (56), bivši radnik „Zastave”, u momentu kada je prekjuče u njegovu garsonjeru u Kragujevcu ušla policija po pozivu komšija. Pomislili su da je mrtav i pozvali su mrtvozornika, ali kada je sevnuo blic fotoaparata, nesrećni čovek, pred šokiranim policajcima i lekarima, podigao je glavu.Policajcu koji je radio uviđaj u tom trenutku se od neverice zavrtelo u glavi.
- Provalili smo vrata. Čovek je bio kao mrtav. Ležao je na podu i nije se pomerao. Pozvali smo lekare, došli su i pred njima smo počeli uviđaj. U trenutku kada smo počeli da fotografišemo mesto, pridigao je glavu i u potpunom bunilu šapatom prozborio: „Ko je upalio svetlo?” Nastala je potpuna panika u stanu. Kolega policajac se zaneo i morali smo da mu donesemo vodu da se povrati od šoka - priča jedan od svedoka koji se zatekao u stanu Đorđevića.
Lekari su odmah reagovali i nesrećnog Dragišu, za koga su minut ranije mislili da je mrtav, prevezli u kragujevački Klinički centar. Kako su za „Blic” naveli u bolnici, Đorđević je u veoma teškom stanju. Više od dve nedelje nije ništa jeo i pio je samo koju kap vode.
Komšije Đorđevića kažu da se danima nije pojavljivao u zgradi i da je iz njegovog stana dopirao užasan miris, zbog čega su pozvali policiju. Pošto niko nije otvarao vrata, policajci su pozvali vatrogasce, koji su u stan ušli kroz terasu i zatekli izmučeno telo čoveka koji je umirao - sam, na podu svog doma.
Jeziva slika verovatno je doprinela tome i da policajci u svom izveštaj zabeleže i jednu apsurdnu rečenicu: „Mrtav čovek počeo je da daje znake života.”
Dan kasnije, reporter „Blica” pronašao je Dragišu u postelji Kliničkog centra. Na krevetu je ležala gotovo senka od čoveka. Priključen na infuziju, Dragiša je samo uspeo da tiho kaže: „Nisam mogao da ustanem na noge da kupim hranu. Nisam mogao”, ponovio je još tiše.
Kaže da je danima ležao na patosu, sklupčan kraj vrata. Dani su prolazili, minuti su trajali kao sati, a on je bio sve slabiji. Uzimao je samo po neku kap vode. Telefon mu je isključen i nije mogao nikoga da pozove u pomoć. A onda je u jednom trenutku izgubio svest.
- Nisam mogao da platim račun za telefon. Nemam nikoga - kaže Dragiša dok nepomično leži u bolničkom krevetu, s pogledom u kome se nada više ne nazire.
Dragišu niko nije obilazio niti o njemu brinuo.
- On je neuhranjen, zapušten, ima rane na leđima, verovatno i respiratornu infekciju. Doveli su ga u teškom stanju, svesnog, ali je teško mogao da priča - kažu u Urgentnom centru.
Stan Dragiše Đorđevića je juče bio otključan. Neprijatan miris samo je uvod u jezivo stanje njegovog doma. Prljave prostorije, krevet bez posteljine, ručni sat koji je ostao na bledocrvenom stoljnjaku, koji je od fleka postao braon. Na podu oskudno nameštenog stana je lavor, a na komodi otvorene fioke pune lekova i računa za komunalije.
Dragiša se, kažu komšije, nije družio ni sa kim. Nema nikoga, živi sam. Fabriku u kojoj je radio od 1973. godine napustio je pre sedam godina. Niko ga nije posećivao, a i decu iz kraja je često opominjao da ne galame ispred zgrade.
Primanja koja su mesečno iznosila 13.000 dinara Dragiša nije imao gde da potroši. Nije mogao da izađe iz stana, pa ni do prodavnice. Ostao je u svom malom stanu. Prljavom, zapuštenom, punom loma. Za električnu energiju, kako pokazuje račun, bio je u pretplati 1.700 dinara. Bio je uredan platiša prema državi od koje nije dobio nikakvu pažnju. (izvor - Blic)
Нема коментара:
Постави коментар