Godinu dana je prošlo od smrti kragujevačke pesnikinje Tatjane Tanje Osrečki. Tim povodom, podsetimo se dveju njenih pesama.
* * *
Pruži mi ruku i zagrej me na ciči
Moj me pute putovanju skloni
Neću znati trag po kom ću ići
Za velikim mrakom koji zvoni
Niti ću se sećati života
Niti ću se uplašiti smrti
Od tebe će samo duža biti
Ova suza što se okom vrti
Susretaću svet koji se smeje
Ponad glava radost zapaljenu
Mala groblja kroz koja sneg veje
Ko kroz ovu pustu vaseljenu
----------
NEKI MOST
Da li su to dani, ili tren,
u tamnom uglu zaboravljena sen?
Žubore vode? Negde dan,
na rubu stiha, odmiče u san?
Lutaju li stope? Neki most,
nadvija se opet u beznadnost?
Cveta li stablo? Zeleni se dol?
Plačem detinjstva caruje li bol?
Ili se granje miluje dok dan
u svojoj senci, zalud traži san?
Protiče li reka, sunce da se rodi,
negde u tmini i nemirnoj vodi?
Нема коментара:
Постави коментар