Bojan Perić, alpinista iz Kragujevca, osvojio je potpuno sam Uhuru pik (5.895m), najviši vrh Kilimandžara. Bez ekspedicije i u nevreme, kada počinje sezona kiša, Bojan je iz podnožja na krov Afrike stigao za tri dana. To je četvrti od sedam svetskih vrhova na svakom kontinentu koji je ovaj tridesetogodišnjak osvojio sam, bez ičije pomoći. Plan mu je da pod noge baci i ostala tri. Iza njega su najviši vrh Evrope - Elbrus na Kavkazu, južnoamerička Akonkagva na Andima i Mekinli u Severnoj Americi.
Put do afričkog vrha, gde se 21. marta zaviorila srpska i zastava grada Kragujevca, vodio je preko Tanzanije. U podnožju Kilimandžara je grad Moši, u kome brojne agencije iznajmljuju vodiče i kuvare, uglavnom iz Masai plemena, koje alpinisti po zakonima Nacionalnog parka moraju da angažuju.
- Do prvog baznog logora stigao sam za šest sati, a na 3.720 metara kroz prašumu koja podseća na Amazoniju, posle osam sati penjanja i „druženja“ sa nepoznatim pustinjskim životinjama i gmizavcima. Na 4.700 metara sreo sam penjače koji su se vraćali zbog lošeg vremena. Počinjala je sezona kiša, a na vrhu je padao sneg. Temperatura je bila oko 12 stepeni ispod nule. Nisam želeo da se odmaram. Moj vodič Tadej smatrao je to opasnim potezom, ali je na kraju rekao : „Ludi Srbine, ako hoćeš, idi!“ Ispeo se sa mnom, ali je obećao da ni sa jednim Srbinom više neće ići na vrh, jer ne želi prerano da ubije sebe - priča Bojan, koji je pre pet dana stigao u Kragujevac.
Inače, Bojanov vodič Tadej ima 21 godinu i do sada se 30 puta popeo na najviši vrh Kilimandžara. Potiče iz plemena Masai, koja su se nastanila na obodima većih gradova. Mesečno se četiri puta popne na vrh i zaradi oko 80 dolara. Na vrhu Kilimandžara Bojan se zadržao pola sata, razvio je zastave svoje zemlje i rodnog grada, fotografisao ga je Danac, koji već 20 godina živi u Tanzaniji, sačekao je izlazak sunca i zaključio da je vredelo. Kaže da ga je u Africi pratila sreća, za razliku od osvajanja Mekinglija na Aljasci. Tada je na temperaturi koja se spuštala i do 30 stepeni ispod nule i udarima vetrova od 200 kilometara na sat najviši vrh severne Amerike osvajao bukvalno metar po metar. Upadao je u snežne nanose, za dlaku izbegao lavine i ostajao bez hrane.
- U zamenu za hranu davao sam lekcije šaha ostalim alpinistima u baznim logorima. Među njima je bio i Džobi Vilsk, najbogatiji mladi Amerikanac na Forbsovoj listi. Negde na pola puta sreo sam agente CIA na obaveznom zimskom treningu. Bio sam im naročito interesantan jer dolazim iz Srbije - kaže Bojan dok planira nove destinacije.
Bojan u maju ove godine kreće na Karstens piramid (4.884 m), najviši vrh Indonezije i Australije, na ostrvu Java. Ovaj vrh označen je ocenom devet i za dve je teži od Mont Everesta. Potom sledi osvajanje Himalaja i najvišeg vrha Južnog pola Elsfort federala.
- Volim da slušam tišinu na planini i to je jedan od najlepših doživljaja. Na prvom mestu je taj divan osećaj kada osvojite vrh i to sami, kao što ja to činim, i kada se nađete na nekom od krovova sveta. Ne, ne plašim se, čak ni noću kada sam sasvim sam u šatoru, kada nema nigde nikoga i kada hladnoća probija kosti, a divlje zveri se motaju oko vas. A kada osvojim svim sedam svetskih vrhova, onda ću nastaviti da se penjem, ali onako, za svoju dušu - kaže Bojan.
Нема коментара:
Постави коментар