Zaboravljena u Srbiji, cenjena u svetu

KRAGUJEVAC - Na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti Unesko je za 2009. godinu na svetsku listu proslava jubileja uvrstio stogodišnjicu rođenja Ljubice Marić - prve srpske kompozitorke, jedne od prvih evropskih žena dirigenata, slikarke, književnice i vajarke. Tako je stvaralaštvo ove Kragujevčanke po rođenju svrstano u sam vrh svetske umetnosti.

Poštovaoci muzike Ljubice Marić se nadaju da će njeno stvaralaštvo konačno početi da se ceni i u Srbiji nakon što je stiglo priznanje iz sveta. U našoj zemlji nijedna ulica ne nosi njeno ime, ni muzička škola, ne postoji čak ni spomen-soba... A njenu muziku izvode vrhunski ansambli i solisti na najpoznatijim svetskim scenama. Ne zna se ni tačna adresa kuće u Kragujevcu u kojoj je 1909. godine rođena umetnica koja je, prva u istoriji, u svojim kompozicijama upotrebila vizantijsku crkvenu muziku.
- Posle Ljubičine smrti 2003. godine, iz stana u Beogradu netragom su nestale skoro sve stvari - klavir, violine, knjige, slike i crteži. Tužni kuriozitet je da su ekskluzivni izdavači kompakt diskova sa muzikom Srpkinje koja je odredila novi pravac u istoriji evropske muzike - „Furore Verlag“ iz Nemačke i diskografske kuće iz Velike Britanije i Holandije - kaže za „Blic“ profesor i oboista Borislav Čičovački, koga je Ljubica nekoliko godina pre smrti i testamentom odredila da zajedno sa Srdanom Finkom brine o njenoj muzičkoj zaostavštini.
Borislav i Srdan su u Amsterdamu, gde je Ljubica često boravila, osnovali fondaciju „Barka“ koja vodi računa o njenoj umetničkoj zaostavštini i prezentuje je u zemljama zapadne Evrope. Unesko je sada preuzeo pokroviteljstvo nad organizacijom naučnih skupova, koncerata i izložbi povodom stogodišnjice njene smrti, a jubilej će biti obeležen u martu naredne godine.
- Kod nas se prave stvari i ljudi, nažalost, cene tek kada stigne priznanje sa strane. O njoj se malo zna. Nikada nije davala intervuje. Postoji samo jedan zvučni zapis razgovora sa njom, a većina njenih ličnih stvari nalazi se u Amsterdamu. Član SANU postala je 1963. godine, a na Muzičkoj akademiji u Beogradu predavala je teoretske predmete. Za svoju naslednicu u umetničkom i duhovnom smislu smatrala je Isidoru Žebeljan, našu svetski poznatu umetnicu, koja je inače najmlađi član SANU - kaže Čičovački.
Ljubica Marić je kompoziciju učila kod Josipa Slavenskog; tridesetih godina prošlog veka školovanje je nastavila na Praškom državnom konzervatorijumu. Svirala je klavir i violinu, a umeće dirigovanja učila je kod čuvenog Nikolaja Malka. Njene kompozicije „Pesme prostora“ i „Muzika Oktoiha“ predstavljaju umetničke vrhunce koji su odredili novi pravac u istoriji evropske muzike, najavljujući postmodernizam i minimalizam.
Prva je Srpkinja koja je stekla muzičku diplomu. Između dva svetska rata bila je jedina žena kompozitor sa intenzivnom karijerom, dirigovala je orkestrima u Češkoj, Francuskoj, nastupala u Amsterdamu, Strazburu. Jedna od najvećih srpskih kompozitorki 20. veka umrla je 2003. godine u Beogradu, u 96. godini, u stanu na koji je imala samo stanarsko pravo.
- Ljubica je bila jedinstvena umetnička ličnost, najznačajnija i najoriginalnija umetnica sa ovih prostora. Bila je svestrana žena, renesansni tip umetnika, nadareni dirigent, slikala je, vajala i pisala - kaže Borislav Čičovački koji je, kaže, imao veliku sreću da upozna i sarađuje sa Ljubicom Marić. (Izvor - BLIC,BG)