KRAGUJEVAC - Na području Šumadije ima više od 50 neispitanih izvora sa kojih ljudi koriste vodu, tražeći tako lek za svoje uglavnom zdravstvene tegobe. Poneti prastarim verovanjima, oni često čekaju u dugačkim redovima da bi napunili par balona „čudotvorne“ vode, i ne sluteći kakva opasnost sa takvih izvora vreba.
Prema rečima Nebojše Rankovića, pomoćnika direktora Instituta za zaštitu zdravlja u Kragujevcu, većina izvora , preko 90 odsto, je neispravna hemijski ili bakteriološki.
- Vode koje imaju povišenu količinu nitrata kod male dece, stare do tri godine, mogu da izazovu i smrt. Izvori se često nalaze u „rizičnom“ okruženju, u blizini štala i septičkih jama, pa izazivaju teške stomačne bolesti. Minerali, koji moguće i postoje u njihovoj vodi, mogu da budu korisni, ali samo kada se ona i njeno dejstvo na ljudski organizam naučno ispita, - kaže Nebojša Ranković, i tvrdi da se kod ljudi koji koriste ovakvu vodu najčešće javlja „placebo efekat“, jer veruju u to da im je zdravlje bolje, pa ne shvataju da se leče autosugestijom.
Jedno od omiljenih narodnih lečilišta je izvor „slana bara“ u selu Drenovac kod Kragujevca. Meštani kažu da je otkriven pre dva veka, kada su krave na sred polja pronašle vodu i počele da je piju.
- Jeste da voda nije bistra, i da je zahvatamo bukvalno iz bare, ali mi se čini da pomaže. Krave vole da je piju, žive su i zdrave, pa što ne bi i ljudi. Dobra je za grlo i grčeve u stomaku, - priča Jovanka Žikić, koja redovno koristi ovu vodu. Isto je, kaže, oduvek radila i njena majka.
U selu Dobrača je izvor „svetinja“. Nalazi se u šumi, i veruje se da se kraj njega, za vreme Turaka, narod molio za spas. Na njemu je izgrađena i česma, vodu koriste za lečenje katarakte i drugih očnih bolesti. Tu se i studenti okupljaju da uče i piju vodu, jer, kako kažu, tako lakše polažu ispite. U ataru sela Veliki Šenj ima čak devet neispitanih izvora koje narod koristi za lečenje, a u Jovanovcu je, na privatnom posedu, izvor sa vodom koja navodno leči „svrab kože, želudac, očni pritisak i perut“. Posebna je priča sa vodom iz sela Svračkovci, jer njegovu vodu uglavnom toče žene. Tvrde da ona podmlađuje, i da „od babe pravi devojku“.
Kako tvrde etnolozi mnoge od tih izvora, priznala crkva, pa su nazvani uglavnom po Svetom Savi ili Svetoj Petki.
Prema rečima Nebojše Rankovića, pomoćnika direktora Instituta za zaštitu zdravlja u Kragujevcu, većina izvora , preko 90 odsto, je neispravna hemijski ili bakteriološki.
- Vode koje imaju povišenu količinu nitrata kod male dece, stare do tri godine, mogu da izazovu i smrt. Izvori se često nalaze u „rizičnom“ okruženju, u blizini štala i septičkih jama, pa izazivaju teške stomačne bolesti. Minerali, koji moguće i postoje u njihovoj vodi, mogu da budu korisni, ali samo kada se ona i njeno dejstvo na ljudski organizam naučno ispita, - kaže Nebojša Ranković, i tvrdi da se kod ljudi koji koriste ovakvu vodu najčešće javlja „placebo efekat“, jer veruju u to da im je zdravlje bolje, pa ne shvataju da se leče autosugestijom.
Jedno od omiljenih narodnih lečilišta je izvor „slana bara“ u selu Drenovac kod Kragujevca. Meštani kažu da je otkriven pre dva veka, kada su krave na sred polja pronašle vodu i počele da je piju.
- Jeste da voda nije bistra, i da je zahvatamo bukvalno iz bare, ali mi se čini da pomaže. Krave vole da je piju, žive su i zdrave, pa što ne bi i ljudi. Dobra je za grlo i grčeve u stomaku, - priča Jovanka Žikić, koja redovno koristi ovu vodu. Isto je, kaže, oduvek radila i njena majka.
U selu Dobrača je izvor „svetinja“. Nalazi se u šumi, i veruje se da se kraj njega, za vreme Turaka, narod molio za spas. Na njemu je izgrađena i česma, vodu koriste za lečenje katarakte i drugih očnih bolesti. Tu se i studenti okupljaju da uče i piju vodu, jer, kako kažu, tako lakše polažu ispite. U ataru sela Veliki Šenj ima čak devet neispitanih izvora koje narod koristi za lečenje, a u Jovanovcu je, na privatnom posedu, izvor sa vodom koja navodno leči „svrab kože, želudac, očni pritisak i perut“. Posebna je priča sa vodom iz sela Svračkovci, jer njegovu vodu uglavnom toče žene. Tvrde da ona podmlađuje, i da „od babe pravi devojku“.
Kako tvrde etnolozi mnoge od tih izvora, priznala crkva, pa su nazvani uglavnom po Svetom Savi ili Svetoj Petki.
Нема коментара:
Постави коментар