Volim svu decu, ali malo više onu nemirniju

KRAGUJEVAC - Maruša Tomić (80) jedna je od prvih i sasvim sigurno najstarijih vaspitačica u Kragujevcu. Odgajila je nekoliko desetina generacija među kojima su glumci, inženjeri, doktori, direktori, političari. Ne može svakog od njih da se seti, ali zato oni nju prepoznaju na ulici. Njeni pitomci, kako Maruša zove decu koju je čuvala u obdaništima, zagrle je i poljube, obraduju joj se, iako su i sami već odavno bake i deke.

Vitalna Maruša uskoro će proslaviti osamdeseti rođendan. Dok prebira po sećanjima i fotografijama karijere duge 35 godina priča da iznad svega voli decu što je osnovni preduslov da bi se neko bavio ovim poslom. Tačno se seća 13. septembra 1949. kada je počela da radi u prvom kragujevačkom obdaništu u krugu „Zastavine“ vojne fabrike.
- Porodiljsko odsustvo tada je trajalo svega tri meseca, pa su majke izlazile s posla da bi dojile svoju decu. Radno vreme je počinjalo u šest ujutru. Nisam imala sat, ali sam uvek stizala ranije i nikada nisam zakasnila na posao. Ako poranim, sačekam kod požarnog. Kao zdravstveno vaspitni radnik, svakog jutra sam pregledala decu. Ako je nekom grlo crveno ili ima temperaturu, morao je u posebnu sobu, da se drugi ne bi razboleli - kaže Maruša.
Maruša je decu o kojima je vodila brigu u obdaništu volela da izvodi u šetnju na svež vazduh. Kada je počela da radi, nije bilo previše igračaka, pa su vaspitačice morale same da osmisle kako će zabaviti grupu od dvadesetoro dece.
- Volim svu decu, ali malo više onu nemirnu, jer su ona inteligentnija, živahnija. Iako su tada važila stroga pravila vaspitanja, kao što je stajanje u ćošku, ja to nikada nisam primenjivala. Kada smo ih jedne godine vodili na more, na Hvar, jednog deteta nigde nije bilo. Koleginice su pretrnule, ali desilo se da su kažnjeno dete zaboravile u ćošku.
Nakon vrtića u krugu fabrike Maruša je prešla da radi u obdanište „Lane“ na Bubnju. Nije volela koleginice koje puše cigarete, a dok je bila zaposlena nije ni kafu pila, da bi što više vremena posvetila deci. Oni su joj bili na prvom mestu.
- Anegdota i dečjih nestašluka je bilo na pretek. Sećam se bivšeg upravnika pozorišta i književnika koji je druga ujeo za uvo, a opravdanje mu je bilo da ga jednostavno nije video. Sadašnji direktor jednog preduzeća bio je zaljubljen u upravnicu obdaništa i izjavio je da želi da se oženi njome - kaže Maruša.
Sada Maruša provodi mirne penzionerske dane. Srećna je kada je na ulici zaustave pedesetogodišnjaci, koje je očuvala od malih nogu. Pamte je kao Nanče i tetku. Jedino se žali što ne može svakom od njih da se seti imena, jer toliko njih je čuvala, ali i što ne može da vozi svog „fiću“, jer su joj pre tri godine oduzeli dozvolu.
Najstarija kragujevačka vaspitačica jedan je od osnivača obdaništa u Banatskim Karlovcima, gde je radila nakon završene Škole za dečje negovateljice u Beogradu.
- Mnogo se radilo, pa se dešavalo i da prespavam sa decom u obdaništu.