Pre nego što je stekao svoje bogatstvo, bio je direktor dva državna preduzeća, od kojih je jedno upravo ono kome su pripadali sada njegovi hoteli „Zelengora“ i „Šumarice“ i kaže da je na tim pozicijama bio u prilici da završi još jedan „fakultet“ o tome kako se stvara, čuva i umnožava kapital.
Marjanović je rođen u Kniću i to ne propušta da kaže u svakoj prilici. Da bi dokazao koliko mu je rodno selo bitno, registarske oznake na njegovom džipu su upravo knićanske. Pošto roditelji, kod kojih je bez poštede morao da obavlja sve seoske poslove od košenja livade do kopanja kukuruza, nisu mogli da ga izdržavaju na fakultetu, tu obavezu preuzela je starija sestra, ali pod uslovom da daje godinu za godinom.
- Zaposlio sam se 1968. kao pripravnik u državnoj firmi i radio sve što mi se kaže za prosečan lični dohodak. To su bile moje prve zarađene pare. Kasnije sam postao zamenik direktora „Zastavinog“ društvenog standarda, u kome sam obrtao devet miliona obroka godišnje, nabavljao vagone zimnice, stanove za radnike. E, tu sam završio još jedan fakultet - kako se posluje u praksi - i to je bila prekretnica u mojoj karijeri. Iza sebe imam ukupno 38 završnih računa i svi su bili u plusu - kaže Milenko Marjanović za „Alo!“.
Kada je, kako kaže, stekao ime i prezime u oblasti ugostiteljstva, došao je na mesto direktora UTP „Gradski dom“, u kome su poslovali hoteli i restorani u Kragujevcu. Zatekao je gubitke i nezadovoljne radnike.
- U vreme inflacije, državni kapital sam sačuvao kupovinom zaliha. Na fakultetu su nas učili da zalihe jedu firmu, ali je 1993. godina nalagala suprotnu logiku. Posle 2001. hoteli su radili sa svega 15 odsto kapaciteta, bili su u lošem stanju i došla je privatizacija. Od 60 odsto akcija koje su pripadale radnicima, većina je bila na berzi i tada smo ih po pravnoj proceduri „Delta“ i ja otkupili. Miroslav Mišković je kasnije izašao iz ovog posla. Isplatio sam ga pomoću kredita i pozajmljenog novca, koje i danas vraćam - kaže Marjanović.
Danas, najveći prihod njegovoj firmi, u koje je uključio i sinove Dejana i Bojana, donosi izdavanje soba.
- Krevet je najveći izvor zarade. U „Zelengori“ i „Šumaricama“ ukupno ih je 250. Ove godine imamo 60 odsto više noćenja nego 2010. Posle privatizacije, u skoro ruinirane hotele uložio sam dva miliona evra i sve kredite sada redovno servisiram iz redovnog poslovanja. Ujedno podižemo i standard. U Šumaricama pravimo sportske hale, terene, bazene. Želimo da napravimo jedini sportski hotel sa četiri zvezdice južno od Save i Dunava - kaže Marjanović.
Najpoznatiji šumadijski hotelijer ponosan je vlasnik Titovog apartmana, u kome je Broz sa Jovankom prenoćio samo jednom. Danas ga izdaje kao luksuzni smeštaj poznatim posetiocima. U Marjanovićevom hotelu odsedaju sportske reprezentacije, ministri, ambasadori, filmske ekipe, estradne zvezde i umetnici poput Severine, Vlade Georgieva, a nedavno je tu prenoćio i Kris Not, popularni Zverka iz planetarno poznate serije „Seks i grad“.
- Za dobro poslovanje najvažnija je stručnost i poslovičnost. Nikada nisam prespavao ni u jednom mom hotelu, jer on je predviđen za goste. Tako vaspitavam i sinove, da se ponašaju kao poslovni ljudi, a ne kao bahate gazde. Jedan od njih je nedavno kažnjen smanjenjem plate zbog kašnjenja na sastanak. Do pre neku godinu sam svaki dan putovao iz Knića na posao. Jedno vreme sam bio podstanar u Kragujevcu i tek nedavno sam kupio garsonjeru od petnaestak kvadrata. Ne treba mi više. Uspehom smatram i to što za više od 40 godina rada u ugostiteljstvu nisam postao alkoholičar i nisam se ugojio iako sam po ceo dan u kafanama - dodaje Marjanović.
Kao zlatno pravilo svog uspeha, ovaj hotelijer navodi da „ono što nije sam znao, bez trunke sujete znao je da pita onog ko zna“. Ističe da su mu u životu uvek bili najvažniji sinovi, zatim posao, a tek na kraju on sam.
Marjanović u krugu svojih prijatelja važi za velikog kavaljera. U bašti hotela „Zelengora“ okuplja svoje dugogodišnje drugove, a svakog trećeg četvrtka u maju cela generacija ekonomske škole i fakulteta ima gratis jelo i piće. Kaže da je redovni donator sportskih i kulturnih događaja u Kragujevcu.
- Milovanu Gušiću, zadužbinaru hotela „Zelengora“ iz 1884. godine, redovno održavam grob i dajem parastose. Kafanu kod „Šest topola“ predao sam Eparhiji šumadijskoj jer smo posle privatizacije na tavanu pronašli testament nekadašnjeg vlasnika, koji je taj prostor namenio crkvi, i nikada ne zaboravljam Knić u kome sam rođen - kaže Marjanović.
Marjanović je rođen u Kniću i to ne propušta da kaže u svakoj prilici. Da bi dokazao koliko mu je rodno selo bitno, registarske oznake na njegovom džipu su upravo knićanske. Pošto roditelji, kod kojih je bez poštede morao da obavlja sve seoske poslove od košenja livade do kopanja kukuruza, nisu mogli da ga izdržavaju na fakultetu, tu obavezu preuzela je starija sestra, ali pod uslovom da daje godinu za godinom.
- Zaposlio sam se 1968. kao pripravnik u državnoj firmi i radio sve što mi se kaže za prosečan lični dohodak. To su bile moje prve zarađene pare. Kasnije sam postao zamenik direktora „Zastavinog“ društvenog standarda, u kome sam obrtao devet miliona obroka godišnje, nabavljao vagone zimnice, stanove za radnike. E, tu sam završio još jedan fakultet - kako se posluje u praksi - i to je bila prekretnica u mojoj karijeri. Iza sebe imam ukupno 38 završnih računa i svi su bili u plusu - kaže Milenko Marjanović za „Alo!“.
Kada je, kako kaže, stekao ime i prezime u oblasti ugostiteljstva, došao je na mesto direktora UTP „Gradski dom“, u kome su poslovali hoteli i restorani u Kragujevcu. Zatekao je gubitke i nezadovoljne radnike.
- U vreme inflacije, državni kapital sam sačuvao kupovinom zaliha. Na fakultetu su nas učili da zalihe jedu firmu, ali je 1993. godina nalagala suprotnu logiku. Posle 2001. hoteli su radili sa svega 15 odsto kapaciteta, bili su u lošem stanju i došla je privatizacija. Od 60 odsto akcija koje su pripadale radnicima, većina je bila na berzi i tada smo ih po pravnoj proceduri „Delta“ i ja otkupili. Miroslav Mišković je kasnije izašao iz ovog posla. Isplatio sam ga pomoću kredita i pozajmljenog novca, koje i danas vraćam - kaže Marjanović.
Danas, najveći prihod njegovoj firmi, u koje je uključio i sinove Dejana i Bojana, donosi izdavanje soba.
- Krevet je najveći izvor zarade. U „Zelengori“ i „Šumaricama“ ukupno ih je 250. Ove godine imamo 60 odsto više noćenja nego 2010. Posle privatizacije, u skoro ruinirane hotele uložio sam dva miliona evra i sve kredite sada redovno servisiram iz redovnog poslovanja. Ujedno podižemo i standard. U Šumaricama pravimo sportske hale, terene, bazene. Želimo da napravimo jedini sportski hotel sa četiri zvezdice južno od Save i Dunava - kaže Marjanović.
Najpoznatiji šumadijski hotelijer ponosan je vlasnik Titovog apartmana, u kome je Broz sa Jovankom prenoćio samo jednom. Danas ga izdaje kao luksuzni smeštaj poznatim posetiocima. U Marjanovićevom hotelu odsedaju sportske reprezentacije, ministri, ambasadori, filmske ekipe, estradne zvezde i umetnici poput Severine, Vlade Georgieva, a nedavno je tu prenoćio i Kris Not, popularni Zverka iz planetarno poznate serije „Seks i grad“.
- Za dobro poslovanje najvažnija je stručnost i poslovičnost. Nikada nisam prespavao ni u jednom mom hotelu, jer on je predviđen za goste. Tako vaspitavam i sinove, da se ponašaju kao poslovni ljudi, a ne kao bahate gazde. Jedan od njih je nedavno kažnjen smanjenjem plate zbog kašnjenja na sastanak. Do pre neku godinu sam svaki dan putovao iz Knića na posao. Jedno vreme sam bio podstanar u Kragujevcu i tek nedavno sam kupio garsonjeru od petnaestak kvadrata. Ne treba mi više. Uspehom smatram i to što za više od 40 godina rada u ugostiteljstvu nisam postao alkoholičar i nisam se ugojio iako sam po ceo dan u kafanama - dodaje Marjanović.
Kao zlatno pravilo svog uspeha, ovaj hotelijer navodi da „ono što nije sam znao, bez trunke sujete znao je da pita onog ko zna“. Ističe da su mu u životu uvek bili najvažniji sinovi, zatim posao, a tek na kraju on sam.
Društvo iz „Zelengore“
Marjanović u krugu svojih prijatelja važi za velikog kavaljera. U bašti hotela „Zelengora“ okuplja svoje dugogodišnje drugove, a svakog trećeg četvrtka u maju cela generacija ekonomske škole i fakulteta ima gratis jelo i piće. Kaže da je redovni donator sportskih i kulturnih događaja u Kragujevcu.
- Milovanu Gušiću, zadužbinaru hotela „Zelengora“ iz 1884. godine, redovno održavam grob i dajem parastose. Kafanu kod „Šest topola“ predao sam Eparhiji šumadijskoj jer smo posle privatizacije na tavanu pronašli testament nekadašnjeg vlasnika, koji je taj prostor namenio crkvi, i nikada ne zaboravljam Knić u kome sam rođen - kaže Marjanović.
(izvor --- ALO)
Нема коментара:
Постави коментар