Peca Petrović Marš -TRAKTAT O NEKOM OD NIKOG

 

Mi o knjizi koja se sutra promoviše u KG-u

SVE ŠTO NEKO (NE) ZNA 

DEO JE NEČIJEG SNA. 

OH, KAKO JE BOGATO NJEGOVO (NE)ZNANJE, 

PA, MAKAR TO BILE SAMO NJEGOVE I NAŠE SANJE! 

(Prema D. Cesariću P.P.M.)

Poruka drugu Heraklitu: 

„Tvoja izjava za tadašnju štampu, koju je verno preneo NEKO – mogla bi, ako se slažeš, da se dopuni i da glasi:

 „U istu reku dva put se ne ulazi samo ako si se prvi put – udavio!“ 

Priznajem, kriv sam, i molim časno čitateljstvo „ILI(ĆI)JADE“ da me osudi na „podjastučnicu“, gde obično, u ranu zoru, dok drugi izlaze iz kafane, ostavljam nedočitane piščeve napore da me ubedi u sokratovsko-platonski egzibicionizam njegovog JA otelovljen u NEKOM...

Dok se posle jurnjave sa NEKIM na deonici autorovog životnog puta, na kojoj se ne plaća putarina, ali na kojoj se fascinantno, takoreći fluorescentno, smenjuju kadrovi stvarnih i virtuelnih susreta, snoviđenja, omaža uzorima mu..., poštovalac NEKOG pristaje da bude NIKO, jer samo kao takav, kao NIKO, može da uživa u Ćelentanu i Riti (iako „preferira“ Modunja i Ivu), u Alberta (iako favorizuje Umberta), u Maradonu (iako je njegov adut Pele)... 

Neka mi oproste Elza, Elena, Fren, Doroti, Erih... i svi sa liste za pisane spomenike koje im diže NEKO, što se NESTRAHOPOŠTUJEM pred njima, jer iako su bezupitni, OPASNI SU, DILEMIČNI, PREDKATASTROFIČNI, SUDOKUOZNI, ANAGRAMNI, REBUSNI... 

Na kraju ove EKSPOZEterije, namerno sam ostavio kao „rez“ – ČEGEVARIČKI, TROCKISTIČKI, VINETUOVSKI, ROBINHUDOVSKI - džez, „Ah, taj džez...“ i Luja, i Ele, i Bili, i Rej Entonija... 

Živeo Gugl! Živeo Youtube! Živeo Twiter... Dole MRAK!

 Tekst potpisuje NIKO, koga bezrezervno podržava NIŠTA!