FACEBOOK:
Razmišljam da li da verujem u Boga ili u Darvina posle slave na kojoj se jelo i pilo...
Pa, možda u oba ili ni u jednog...ali znam da verujem i to uvek pogresno...recimo, u ljude 
:
Ali nije to tema...tema je giros za koji idem za moje lenstine...
Gledam te nove kuce i uglove novog kraja u kome stanujem dok prelazim tih sedamdesetak koraka do ulice Glavne, kako uobicajeno zovemo nekadasnju Marsala Tita a sada Aleksandra I Karadjordjevica...
Pitam decka u Girosu da li zna gde je prva apoteka i sta misli imam li vremena da odem i da se vratim dok on pravi giros ali mi on kaze ono sto vec znam...
Krsenkovic je ispod SDKa ali ne znam da li on zna sta to znaci...merim vreme i vidim da mi ne treba ni pet minuta...ali nekom treba ksenikal posle masne hrane...
Vracam se uzbrdo pored crkve i prelazim na crveno svetlo dok mladi cekaju zeleno...
Razmisljam da ce to zelono doci kao i Godo...neka su oni kulturni i fini ali ta Evropa je isto sto i Godo, a meni bas doslo da krsim pravila, e necu ni Glavnu preci na pesackom...necu cekati tri vozila na pet minuta...
Silazim Skerlicevom i vidim isprad kafica troje, cini mi se poznatih faca, sede sami, niko pored njih, niko ni unutra i to me podseti na detinjstvo i one bake,iz ulice moga dede, sto svake veceri iznose svoje stolicice ispred kuce da bi posmatrale svet koji prolazi u ulici gde prolaze "tri coveka na dan"...one uporno sede i pricaju cekajuci vece, smiraj dana, noc da je nekako potrose, pricaju nemim jezikom ali se razumeju, ne znaju za te talase ali ih osecaju...pocevci od baba Dusanke koja je sve izgubila u nekom Velikom ratu, nije vazno kom, pa sve do vrha te slepe ulice...sve znaju sta se tog dana dogodilo iako cute i samo zure nemo u prolaznike kojih nema...i one cekaju Godoa...
Izvinite ako sam bio predugacak zbog poente...nista se nije promenilo...Svi i dalje čekamo Godoaaaaa
:Ali nije to tema...tema je giros za koji idem za moje lenstine...
Gledam te nove kuce i uglove novog kraja u kome stanujem dok prelazim tih sedamdesetak koraka do ulice Glavne, kako uobicajeno zovemo nekadasnju Marsala Tita a sada Aleksandra I Karadjordjevica...
Pitam decka u Girosu da li zna gde je prva apoteka i sta misli imam li vremena da odem i da se vratim dok on pravi giros ali mi on kaze ono sto vec znam...
Krsenkovic je ispod SDKa ali ne znam da li on zna sta to znaci...merim vreme i vidim da mi ne treba ni pet minuta...ali nekom treba ksenikal posle masne hrane...
Vracam se uzbrdo pored crkve i prelazim na crveno svetlo dok mladi cekaju zeleno...
Razmisljam da ce to zelono doci kao i Godo...neka su oni kulturni i fini ali ta Evropa je isto sto i Godo, a meni bas doslo da krsim pravila, e necu ni Glavnu preci na pesackom...necu cekati tri vozila na pet minuta...
Silazim Skerlicevom i vidim isprad kafica troje, cini mi se poznatih faca, sede sami, niko pored njih, niko ni unutra i to me podseti na detinjstvo i one bake,iz ulice moga dede, sto svake veceri iznose svoje stolicice ispred kuce da bi posmatrale svet koji prolazi u ulici gde prolaze "tri coveka na dan"...one uporno sede i pricaju cekajuci vece, smiraj dana, noc da je nekako potrose, pricaju nemim jezikom ali se razumeju, ne znaju za te talase ali ih osecaju...pocevci od baba Dusanke koja je sve izgubila u nekom Velikom ratu, nije vazno kom, pa sve do vrha te slepe ulice...sve znaju sta se tog dana dogodilo iako cute i samo zure nemo u prolaznike kojih nema...i one cekaju Godoa...
Izvinite ako sam bio predugacak zbog poente...nista se nije promenilo...Svi i dalje čekamo Godoaaaaa
Нема коментара:
Постави коментар