среда, 18. април 2012.

ŽAN PROTOZOA: Istok Iza (PMF Kragujevac, 29. XII 2006)


In the year 2006...

Blog "O KG-u" nije imao i nema previše saradnika. Takva mu je sudbina... Ipak, jedan od retkih čije tekstove povremeno donosimo jeste ŽAN PROTOZOA, momak iz KG/našeg grada. Istina, sa tek jednim prilogom, ali posetioci ovoga bloga ga i dalje rado čitaju. Njegov tekst O STAROj RADNIČKOJ KOLONIJI je na sledećem LINKU.
Na Net-u je moguće naći još neke njegove tekstove. Ovoga puta, odlučili smo se za prikaz koncerta KG-grupe "Istok Iza" održanog na PMF-u, 29. decembra 2006. godine.
Davno beše...


Prikazi koncerata (autor - Protosoa):
Istok Iza, PMF Kragujevac, 29. XII 2006.


(Mnogo je jedna godina za samo jedan koncert)

Na koncu 2006. godine u Kragujevcu „tražila se karta više“ za rok koncert! Što bi rekli sportski novinari, a i ini, „sala PMFa bila je mala da primi sve one koji su želeli da prisustvuju ovom događaju“.
Bili tapkaroši, eeej!!! To nisam video još od filma Hajde da se volimo. Ja sam za svoju kartu, u hipotetičkom razgovoru, dobio ponudu od 5.000,00 dinara (pethiljadadinara). Nisam pristao, jer ponuda nije bila baš ozbiljna, mada... da je sevnula petohiljadarka....
Pa, dolazila i murija da razdvoji one koji imaju kartu od onih koji nemaju a hteli bi da uđu, ne zato što su se otimali oko karata, već zato što ovi drugi nisu hteli da se sklone sa ulaza!!! Šta je bre ovo!?
E, to ti je, moj bato, povratnički koncert kragujevačkog benda Istok Iza (to je sad tako, matorci drndaju gitare, a omladina pušta muziku s kompjutera).
Otkud sad?
Frontmen benda, Trnda, gitara/vokal, (ako se dobro sećam - Dragoslav Tanasijević – Trnda ili Drnada; još uvek nema izveštaja u lokalnim medijima, kad bude, precrtaću nepotrebno) vratio se, na kratko, iz Kanade, posle 13 godina, pa okupio staru ekipu. Razne priče su se pričale o njemu za to vreme: te da radi sa Alanis Morissette (da je neka kanađanka bila popularnija u to vreme verovatno bi radio sa njom), te da nije imao za kartu da se vrati kući, i svašta još... a ja bih rekao da ga je na tako dug period nešto gadno oteralo iz ondašnje zemlje i onog vremena... Istina je, ipak, negde između ili iza.
Na koncert se išlo srcem (isti razlog diktira ovaj izveštaj, jer bend je hiperultra lokalnog karaktera i nepoznat široj publici, i koliko je meni poznato bez želje da se nastavi sa radom). U gradu sam video samo jedan plakat (stara boljka). Koncert za prijatelje koji su ko zna kako saznali za koncert. Međutim, bilo ih je mnogo.
Istok Iza je bend s kraja 80-ih, tada je i snimljen prvi i jedini album „Svrha letenja“, radili su još neko vreme, a onda je Trnada odleteo.
Međutim, priča počinje nešto ranije, kada je nastao bend Debela Nancy. Ne sećam se njihovih koncerata, jer kada su oni bili koncertno aktivni - ja nisam, ali smo na rođendanskim žurkicama slušali njihove pesme. Rokenrol s „ljubavničkom“ tematikom, ali ozbiljnije i tvrđe od Alise, Crvene Jabuke, itd.
E, onda je Trnda sa drugom ekipom osnovao Istok Iza. Sazreo, upisao muzičku akademiju, pa se, sem ljubavnim, bavio i egzistencijalnim temama (pozdrav mooxx). Oštro, pevljivo, promukli glas, česti usklici i vrištanje, na momente mistično i mračno, rok tradicija, dve gitare, bas, bubanj i klavijature. Vreme kada su Ekatarina Velika, Van Gogh i Oktobar 1864 bili na vrhuncu, pa su imali veliki uticaj i na provincijski rokenrol.
Moj prvi kontakt s bendom Istok Iza, i kada sam prvi put skontao ko je taj Trnda, dogodio se juna 1990. godine. Vraćam se sa prijemnog za srednju školu, nisam baš bio zadovoljan svojim radom, prolazim pored letnje bašte SKCa (toga više nema), a otud dopire neka svirka. Gvirnem kroz ogradu, tonska proba, dugokosi tip u farmericama sa tregerima svira na gitari instrumental (sada znam da je to instrumentalna numera Agus Dei, ali mi je i dalje nepoznat naziv tehnike kojom svira, nešto kao kad žicu ne pritisneš dovoljno jako da ona dohvati prag na vratu gitare, već samo ovlaš dodirneš žicu iznad praga a drugom rukom okineš žicu, pa se dobije neki zvonki zvuk). Tada sam na plakatu video da je u pitanju Istok Iza i da imaju koncert te večeri.
Nepotrebno je da pričam o tome da sam bio na tom koncertu i koliki je uticaj to imalo na mene. Preći ću na koncert od pre nekoliko večeri.
Dakle, bilo je mnogo ljudi. Mnoge od njih dugo, dugo nisam video, neki su doveli decu ili deca njih, gužva, gužva, gužva... Počinje koncert, odlična rasveta, iza nešto kao video bim (to je valjda u svetu standard, ali ne i u KGu) idu neke grafičke zezalice – slika odlična. Zvuk – još bolji, za miks pultom prepoznajem legendarnog KG tonca Dr.akčeta.
Napokon, svirka u nekom većem prostoru, a ne po klubićima, gde sve pršti. Kada su KKN svirali u nekom takvom malom klubu, tako preglasno je bilo da se ništa nije čulo, sem Oliverovih propovedi između pesama.
Atmosfera k‘o na velikim rok koncertima – momci podigli devojke na ramena (ne znam da l‘ su leteli brusevi na binu, bio sam malo dalje), horsko pevanje, upaljači... Prvo, idu pesme Istok Iza, ređaju se hitovi, a onda jak i energičan gitarski rif - na red dolazi himna lokalnih tinejdžerki s početka 90-ih, Nancy Mrak:

Nensi je kupila crnu haljinu i crne cipelice
glavu je dizala uvek visoko
visoko do neba kao da je boginja.
Razlozi njeni uvek viši bili su
sve drugo nebitno je
i dok je ostavljaju svi
Nensi za to ne mari
jer odavde do neba
ništa nije kako treba

ref:
Sve crno je kao noć
kao davna poruka
sve crno je
u njenim nemirnim snovima.

Mama je plakala i boga molila
klela je crno i mrak.
Uzalud molila je i govorila
da odavde do neba ipak boriti se treba...

.....o, kćeri šta si to postala?!

Da, tako nekako... Tada su devojke nosile šiškice a la Margita, pa se onda pojavio Cobain i iste devojke su se farbale u narandžasto i same šišale, jer frizeri šišaju po školski i nije to to.
I tako, Trnada je opasno naložen, pozdravlja prijatelje između pesama „‘de ste bre ljudi“ ili „mnogo je godina za samo jedan koncert“. U odličnoj je formi, puno energije. Pera (solo gitara) je takođe u opasnoj muzičkoj formi, iako sam ga sve ove godine viđao samo da šeta psa i vozi bicikl. Sve se lepo čuje. Trndi na momente probija glas od preterane želje. Malo modernije sviranje, bubnjevi rasviraniji u odnosu na snimke na albumu. Bubnjar mi je nepoznat, mada se i ne vidi od kose i činela, ali rekao bih da je neki mlađi lik.
Onda se menja ekipa, od stare postave ostaju samo bubnjar i Trnada, koncert 2-u-1, nastupa Debela Nancy, nekoliko pesama koje svi znaju, pa se onda vraća stara ekipa. Trnda svira neku svoju novu pesmu, odlična prilika da se ode po pivo, jer je pesma davež, kao balada. Onda nekoliko tuđih pesama, među njima i „7 dana“- EKV (odlična izvedba) i onda pesma Dobar dan – još jedan od zaštitnih znakova benda. Nju su ponovili i na bisu... i tako... popališe se svetla, popaljena publika ‘oće još, ugledah još neke ljude, po podu limenke i opušci, a na bini nema bruseva...
Ajde Trndo, vidi pa se zajebi jednom pa dođi leti i napravi koncert na otvorenom da mogu da dođu i oni koji nisu bili te večeri, skupićemo kintu za avionsku kartu, nije frka!

Нема коментара: