KRAGUJEVAC - Radnici fabrike kože „Partizan“ u Kragujevcu nisu prihvatili poziv ministra rada i socijalne politike Rasima LJajića da prekinu štrajk glađu i traže garancije od ministra ekonomije Mlađana Dinkića da će njihovi zahtevi biti ispunjeni! Radolija Vukotić, predsednica fabričkog sindikata, ističe da će Đurđevdan za njih biti dan žalosti, a ne radosti i slavlja.
- Ovde ćemo da umremo ako ne ispune naše zahteve. Odrekli smo se zarada i svega što smo mogli. Ni život nam više nije vredan. Dosta nam je obećanja, videli smo koliko ona vrede - rekla je Vukotićeva.
Lekari su juče ostali nemoćni pred odlukom šestoro radnika koji su u teškom stanju da ne prekinu štrajk.
- Ljudima je teško, primaju infuziju, većina je i psihički i fizički izmučena, ali ne odustajemo. Imamo zakazan sastanak u Ministarstvu ekonomije i tražimo napismeno da će naši zahtevi biti ispunjeni u roku od pet dana. Ukoliko se to ne dogodi, ne izlazimo iz fabrike živi - izjavio je Svetozar Bojanić, predsednik štrajkačkog odbora.
Štrajkači tvrde da niko iz Skupštine grada u poslednjih šest dana nije obišao radnike „Partizana“, pa čak ni lice koje je službeno zaduženo za saradnju gradonačelnika sa sindikatima. Osim kolega iz brojnih sindikalnih organizacija, javne ličnosti grada i Šumadijskog okruga ćute.
- Meni je život prestao pre osam godina. Bila sam preser kože i neka ostale kolege kažu kakva sam bila radnica. Izgubila sam brata, a ni moj život nije vredan ako se ne izborimo za ono što tražimo - kaže Mirjana Maksimović.
Veroslav Pajević štrajkuje po drugi put glađu. Nije hteo u bolnicu iako ima visok pritisak i srčane tegobe.
- Unuka mi slavi treći rođendan, a deda nema ni za čokoladu. Znam da mi je život ugrožen, svestan sam toga, ali kolege ne ostavljam - kaže Pajević.
Na stolu u upravnoj zgradi „Partizana“ umesto obračuna za plate, gomila lekarskih nalaza, ostaci infuzije, recepti za lekove... (izvor -- GLAS JAVNOSTI)
- Ovde ćemo da umremo ako ne ispune naše zahteve. Odrekli smo se zarada i svega što smo mogli. Ni život nam više nije vredan. Dosta nam je obećanja, videli smo koliko ona vrede - rekla je Vukotićeva.
Lekari su juče ostali nemoćni pred odlukom šestoro radnika koji su u teškom stanju da ne prekinu štrajk.
- Ljudima je teško, primaju infuziju, većina je i psihički i fizički izmučena, ali ne odustajemo. Imamo zakazan sastanak u Ministarstvu ekonomije i tražimo napismeno da će naši zahtevi biti ispunjeni u roku od pet dana. Ukoliko se to ne dogodi, ne izlazimo iz fabrike živi - izjavio je Svetozar Bojanić, predsednik štrajkačkog odbora.
Štrajkači tvrde da niko iz Skupštine grada u poslednjih šest dana nije obišao radnike „Partizana“, pa čak ni lice koje je službeno zaduženo za saradnju gradonačelnika sa sindikatima. Osim kolega iz brojnih sindikalnih organizacija, javne ličnosti grada i Šumadijskog okruga ćute.
- Meni je život prestao pre osam godina. Bila sam preser kože i neka ostale kolege kažu kakva sam bila radnica. Izgubila sam brata, a ni moj život nije vredan ako se ne izborimo za ono što tražimo - kaže Mirjana Maksimović.
Veroslav Pajević štrajkuje po drugi put glađu. Nije hteo u bolnicu iako ima visok pritisak i srčane tegobe.
- Unuka mi slavi treći rođendan, a deda nema ni za čokoladu. Znam da mi je život ugrožen, svestan sam toga, ali kolege ne ostavljam - kaže Pajević.
Na stolu u upravnoj zgradi „Partizana“ umesto obračuna za plate, gomila lekarskih nalaza, ostaci infuzije, recepti za lekove... (izvor -- GLAS JAVNOSTI)
Нема коментара:
Постави коментар