„Posle četiri i po meseca pričanja, svaka reč bi bila suvišna! U štrajku sam ćutanjem“, napisala je u petak Emilija Nešić-Miljković iz Kragujevca na belom hameru iznad svog štrajkačkog kreveta u fabrici kože „Partizan“ i od tada nije progovorila.
Revoltirana je jer njoj i njenim kolegama, koji svi zajedno već peti dan štrajkuju glađu, nije ispunjena data reč da će im biti povezan radi staž za proteklih pet godina i da će dobiti 200 evra za svaku godinu provedenu u fabrici.
Krhka žena, za koju je vaga juče pokazala da je teška svega 43 kilograma i koja je zbog štrajka glađu potpuno iznurena, juče je nemo gledala u jednu tačku. Lekari Hitne pomoći su joj rekli da mora na hospitalizaciju, ali je ona to odbila odmahivanjem glave i svojeručnim potpisom da na sopstveni rizik ne želi u bolnicu.
Njene kolege kažu da je više od dve decenije radila kao računovođa. Bila je u štrajkačkom odboru koji je pregovarao o ispunjenju njihovih zahteva.
- Ima troje dece, od toga su stariji sin i ćerka vrhunski studenti. Ponosna je na njih. Skripta i udžbenike kopiraju „na parče“, onoliko koliko tog trenutka imaju novca. Muž joj je radio u „Zastavi“ i on je ostao bez posla. Prinuđeni su da izdaju kuću od 40 kvadrata, koju su nasledili. Sa tim parama iznajmili su prostor od 25 kvadrata za njih petoro, a od razlike se hrane. Ali zimus nisu imali stanare - priča nam jedan od njenih kolega.
Emilija samo ćuti i sluša, dok su oko nje i još 11 radnika „Partizana“ koji štrajkuju glađu, lekarske ekipe u danonoćnoj pripravnosti. Radnici „Partizana“ nas podsećaju da su se u pregovorima odrekli plata, koje nisu primili za poslednjih osam godina. Njihova borba, koja se vodila i u Ministarstvu ekonomije, za povezivanje radnog staža i dobijanje socijalnog programa traje od decembra prošle godine. Krajem marta takođe su štrajkovali glađu, ali su ga 3. aprila prekinuli uvereni da će dogovoreno biti i ispoštovano.
- Čekaju da pomremo od gladi. Počeli smo i da ćutimo, jer više ne znamo kojim rečima da se borimo za ono što nam pripada - kaže kratko Svetozar Bojanić, predsednik štrajkačkog odbora fabrike kože „Partizan“. (izvor -- ALO)
Revoltirana je jer njoj i njenim kolegama, koji svi zajedno već peti dan štrajkuju glađu, nije ispunjena data reč da će im biti povezan radi staž za proteklih pet godina i da će dobiti 200 evra za svaku godinu provedenu u fabrici.
Krhka žena, za koju je vaga juče pokazala da je teška svega 43 kilograma i koja je zbog štrajka glađu potpuno iznurena, juče je nemo gledala u jednu tačku. Lekari Hitne pomoći su joj rekli da mora na hospitalizaciju, ali je ona to odbila odmahivanjem glave i svojeručnim potpisom da na sopstveni rizik ne želi u bolnicu.
Njene kolege kažu da je više od dve decenije radila kao računovođa. Bila je u štrajkačkom odboru koji je pregovarao o ispunjenju njihovih zahteva.
- Ima troje dece, od toga su stariji sin i ćerka vrhunski studenti. Ponosna je na njih. Skripta i udžbenike kopiraju „na parče“, onoliko koliko tog trenutka imaju novca. Muž joj je radio u „Zastavi“ i on je ostao bez posla. Prinuđeni su da izdaju kuću od 40 kvadrata, koju su nasledili. Sa tim parama iznajmili su prostor od 25 kvadrata za njih petoro, a od razlike se hrane. Ali zimus nisu imali stanare - priča nam jedan od njenih kolega.
Emilija samo ćuti i sluša, dok su oko nje i još 11 radnika „Partizana“ koji štrajkuju glađu, lekarske ekipe u danonoćnoj pripravnosti. Radnici „Partizana“ nas podsećaju da su se u pregovorima odrekli plata, koje nisu primili za poslednjih osam godina. Njihova borba, koja se vodila i u Ministarstvu ekonomije, za povezivanje radnog staža i dobijanje socijalnog programa traje od decembra prošle godine. Krajem marta takođe su štrajkovali glađu, ali su ga 3. aprila prekinuli uvereni da će dogovoreno biti i ispoštovano.
- Čekaju da pomremo od gladi. Počeli smo i da ćutimo, jer više ne znamo kojim rečima da se borimo za ono što nam pripada - kaže kratko Svetozar Bojanić, predsednik štrajkačkog odbora fabrike kože „Partizan“. (izvor -- ALO)
Нема коментара:
Постави коментар