Deponija kao sirovinska baza

Kragujevac – Malo pre afere sa sumnjivim buradima iz gornjomilanovačke firme „Zvezda-Helios“, koja su mimo propisa i zakona, izgleda, lagerovana širom Srbije, kragujevačka vlast se suočila sa sličnim problemom. Otpad iz „Zastave“, zaostao posle bombardovanja NATO-a, trebalo je negde izmestiti zbog dolaska „Fijata“, ali su meštani Opornice, čije je staro pepelište oglašeno kao najpovoljnija lokacija, odbili da ga prihvate. Blokirali su puteve i samo pepelište, a jedno od njihovih pitanja je bilo i zašto se fabrički šut, ako nije štetan po zdravlje, ne odlaže na glavnoj gradskoj deponiji u Jovanovcu.
Zoran Jovanović, sada član Gradskog veća za komunalnu privredu, a pre toga direktor „Čistoće“, tada je izjavio da na deponiji u Jovanovcu nema mesta, te da bi odlaganje 25.000 kubika šuta iz „Zastave“ skratilo vek trajanja glavne gradske deponije. U tom slučaju, kako je objasnio, jovanovačka deponija bi bila popunjena do jeseni ove godine!
U izjavi za beogradsku POLITIKU, Jovanović je ublažio dramatičnost prethodno date procene:
– Na deponiji u Jovanovcu ima prostora za još oko 80.000 do 120.000 kubika otpada, u zavisnosti od sleganja zemljišta. Iz Kragujevca se svake godine tamo odloži 77.000 kubika, to znači da bi glavna gradska deponija postala tesna tek za godinu do godinu i po dana. Osim toga, pomenuta deponija, površine 16,5 hektara, biće proširena za 10 hektara, a grad je spreman i za povezivanje sa privatnim partnerom, koji će u ovu priču ući sa novom tehnologijom za savremen tretman otpada – kaže Jovanović, ne želeći da precizira koje su firme zainteresovane za ovaj aranžman, ali je napomenuo da će odluka o definisanju uslova pod kojima će grad ući u partnerstvo biti doneta na jednoj od narednih sednica skupštine.
– Izbor partnera zavisiće, pre svega, od tehnologije koju bude ponudio. Tu ima više varijanti, od reciklaže i separacija do izgradnje spalionice, koja je nešto skuplji sistem, ali bismo na taj način iz otpada mogli da dobijemo električnu ili toplotnu energiju. Razmišljamo i o preradi organskog otpada, ostataka hrane i biljaka, koji čine 65 odsto ukupnog otpada. Od toga bi mogao da se pravi takozvani kompost, pogodan za đubrenje njiva i vrtova – objašnjava sagovornik POLITIKE.
Jovanović kaže da svaka tehnologija ima svoju cenu i napominje da je ona od pet miliona do 50 miliona evra. To je, smatra on, još jedan razlog da se uđe u partnerstvo sa privatnim sektorom, jer grad nije u mogućnosti da sam finansira nabavku tako skupe opreme. (POLITIKA,BG)