Dva lica jedne molitve

Kragujevac – Grupa vernika Eparhije šumadijske već dve godine ne prisustvuje Svetoj liturgiji koju u kragujevačkoj Sabornoj crkvi, posvećenoj Uspenju presvete Bogorodice, služi episkop šumadijski Jovan. Vladika, kako kažu, služi „po novom”. U manastiru Grnčarica služi se „kako treba” i „po starom”, pa zato, nedeljom, odlaze tamo. Da li je ovo problem, koliko je ozbiljan i može li on dovesti do podela u Eparhiji šumadijskoj?
Sa blagoslovom vladike Jovana, protojerej Milić Marković u izjavi za „Politiku” kaže da problem postoji, ali da je „podela moguća samo na teorijskom nivou”, ukoliko bi, kako je objasnio, došlo do razmimoilaženja u dogmatskom smislu.
Ipak, u staroj kragujevačkoj crkvi, gde je on starešina, prošle subote, uoči Sretenja, došlo je do ozbiljnog sukoba između sveštenika koji su služili Svetu liturgiju i sedamdesetak vernika koji nisu želeli da prisustvuju službi.
Posle koškanja, u kojem je jedan od sveštenika zadobio laku povredu prsta, morala je da interveniše i policija. Privedeno je pet lica i protiv njih su podnete prijave za uznemiravanje javnog reda i mira. Tom prilikom oštećena je kamera kojom je jedan od pristalica služenja „po starom”, bez neophodnog blagoslova vladike, snimao ovaj nemili događaj. Nesuglasice, dakle, postoje i u praksi, ne samo na teorijskom nivou.
– Problem je što u crkvi postoje ljudi koji veru doživljavaju kao zakon i pokušavaju da je svedu isključivo na zapovesti, bez obzira na to koliko je naš Bog ljubav. Među njima ima i obrazovanih i dobrih vernika, ali sa nedovoljnim poznavanjem pravoslavnog predanja. Ako je Bog zakon, za poštovanje Njegovih zapovesti sledi nagrada, a za prestup sankcija. To nije tako, ali ta grupa ljudi, očigledno, traži stroge norme i doživljava ih kao opšteobavezujuće, i za sebe i za druge. U tom smislu njima je potrebno i standardizovano bogosluženje – kaže otac Milić, navodeći da problem „nije teološke i bogoslovske, nego psihološke prirode”.
Problemi u Eparhiji šumadijskoj javili su se još pre tri godine, kada je vladika Jovan prvi put zvanično zatražio da se uvedu novine u bogosluženje, napominjući da to čini zbog „nesporazuma i nesuglasica” u pogledu služenja Svete liturgije. U njegovom dopisu od 5. juna 2006. godine, upućenom svim arhijerejskim namesnicima i upravama manastira Eparhije šumadijske, stoji: „Starajući se o crkvenom poretku i jednoobraznosti bogosluženja, na osnovu Ustava SPC naređujemo svom sveštenstvu da se ubuduće na Svetoj liturgiji molitve imaju čitati naglas, jasno i razgovetno, počevši od prve molitve pa do kraja Svete liturgije”.
Mesec dana kasnije, 11. jula, vladika Jovan je još jednom „skrenuo pažnju” svim upravama manastira da se pomenuta odluka „ima doslovno sprovoditi”, te da će svako nepoštovanje biti „sankcionisano zabranom služenja Svete liturgije”.
Ovakav vid obraćanja i komunikacije doveo je, kako saznajemo, do revolta jedne grupe sveštenika i monahinja, pa je vladika morao da odustane od svoje namere. Imajući u vidu da se u manastiru Grnčarica molitve i dalje čitaju u sebi, jasno je da u Eparhiji šumadijskoj i u ovom trenutku postoje razlike u načinu bogosluženja. Međutim, nijedan sveštenik koji služi „po starom” nije bio spreman da govori javno o ovom problemu.
– Veliki je strah među sveštenstvom koje na pravi način služi Svetu liturgiju. Zato niko od njih ne želi javno da govori. Vladika Jovan, da stvar bude ozbiljnija, ima isti tretman i prema vernicima koji smatraju da nasilno uvođenje novotarija narušava suštinu liturgijskog obreda. Nisam teolog, ali znam da se molitve moraju čitati u sebi, te da Carske dveri moraju biti zatvorene tokom bogosluženja, osim u vreme Svete sedmice i kad služi vladika – kaže za „Politiku” Vojislav Kokić, apsolvent prava, jedan od svedoka nemilih scena u staroj kragujevačkoj crkvi od prošle subote.
Otac Milić, starešina pomenute crkve, kaže da je reč o nerazumevanju suštine vere, te da „nije problem da li se molitve čitaju u sebi ili naglas”, s obzirom na to da ih je, kako je naveo u izjavi za naš list, nekada i sam čitao u sebi.
– Uz blagoslov vladike počeo sam da ih čitam naglas, pa ne vidim da tu može biti bilo kakav problem. Reč je o istim molitvama, a problem bi bio kada bi se na Svetoj liturgiji izgovarale različite molitve – smatra ovaj protojerej.
Počev od 2006. godine, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve triput je donosio odluke da se u pogledu služenja Svete liturgije i drugih bogosluženja sveštenstvo drži „ustaljenog vekovnog poretka naše crkve”. Međutim, i sami episkopi, članovi Sinoda, ovu molbu su različito tumačili, pa se, prema rečima oca Milića, u eparhijama SPC-a i sada Sveta liturgija služi na dva različita načina. Te različitosti, kako je naveo u izjavi za „Politiku”, ne narušavaju jedinstvo crkve. (POLITIKA)