Kragujevački univerzitet, Srpska akademija nauka, a ni sam grad Kragujevac još uvek nisu odlučili kako da obeleže nesvakidašnji jubilej - hiljadu objavljenih naučnih radova prof. dr Ivana Gutmana, najvećeg živog srpskog naučnika.
Ovaj izuzetno skromni akademik, a u svetu najčešće citirani srpski naučni radnik, kakvim bi se ponosile mnogo veće države nego što je Srbija, u martu prošle godine objavio je 999. naučni rad i tada, na skromnoj svečanosti, najavio jubilarni, hiljaditi. U međuvremenu dr Ivan Gutman objavio je i 1.018. rad.
Prema nepisanim pravilima u naučnim krugovima, „neko je nešto u svetu nauke“ ako objavi 50, a izuzetno je značajan ako dostigne, za mnoge naučnike nedostižnih, sto radova.
Profesor dr Ivan Gutman, rođen 1947. u Somboru, redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, gde predaje fizičku hemiju, istoriju i filozofiju hemije i obradu rezultata merenja. Od 1988. godine član je Srpske akademije nauka i umetnosti, član je Međunarodne akademije matematičke hemije i Akademije nelinearnih nauka u Moskvi. Bio je stipendista Humboltove fondacije, radio je na Institutu za kvantnu hemiju u zapadnom Berlinu, Institutu za radijacionu hemiju u Malhajmu, u Nešvilu, Erlangenu, Jerusalimu, Santa Klari, Južnoj Karolini, Trondhajmu... Grad Kragujevac pre dve godine proglasio ga je svojim zaslužnim građaninom.
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin upozorio je prošle godine da ne sme da se dozvoli da za radove ovog velikana srpske nauke „znaju samo on i poštar koji nosi njegove radove na poštu“.
Prema nepisanim pravilima u naučnim krugovima, „neko je nešto u svetu nauke“ ako objavi 50, a izuzetno je značajan ako dostigne, za mnoge naučnike nedostižnih, sto radova.
Profesor dr Ivan Gutman, rođen 1947. u Somboru, redovni je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, gde predaje fizičku hemiju, istoriju i filozofiju hemije i obradu rezultata merenja. Od 1988. godine član je Srpske akademije nauka i umetnosti, član je Međunarodne akademije matematičke hemije i Akademije nelinearnih nauka u Moskvi. Bio je stipendista Humboltove fondacije, radio je na Institutu za kvantnu hemiju u zapadnom Berlinu, Institutu za radijacionu hemiju u Malhajmu, u Nešvilu, Erlangenu, Jerusalimu, Santa Klari, Južnoj Karolini, Trondhajmu... Grad Kragujevac pre dve godine proglasio ga je svojim zaslužnim građaninom.
Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin upozorio je prošle godine da ne sme da se dozvoli da za radove ovog velikana srpske nauke „znaju samo on i poštar koji nosi njegove radove na poštu“.
(izvor: KURIR)
Нема коментара:
Постави коментар