- Svima je Božić, samo ne nama. Ni za hleb nemamo. Izdržavaju nas muževi, naše majke, očevi. Tražimo superreviziju, a pomoć ćemo tražiti i od ministra Rasima Ljajića - poručila je Emilija Nešić-Miljković, koja radi kao knjigovođa.
Radnici ističu da će, ako im ne pomogne Rasim Ljajić, pravdu tražiti u Strazburu.
- Nemamo ništa protiv novog vlasnika, ali imamo protiv Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, odnosno onih koji su nas prodali - poručili su promrzli radnici, čija agonija traje već devet godina.
- Mnogi od nas su pred penzijom, neki imaju i preko 40 godina staža, ali ne možemo da ostvarimo prava jer nam nisu uplaćivani doprinosi. Od 2004. godine, kada nas je kupio Slavoljub Rakić, mi smo socijalni slučajevi. Ugovor je raskinut zato što Rakić nije izmirio svoje obaveze. Dobili smo zaštitnika akcijskog kapitala, ali su akcije bez znanja sindikata prodate za po 52 dinara sinu lokalnog biznismena - kaže Radolija Vukotić, predsednica fabričkog sindikata.
Fabrika kože „Partizan“ postoji više od 170 godina. Radnici ističu da je izdržala sve balkanske i svetske ratove, „ali ne i srpsku privatizaciju“.
- U „Partizanu“ sam 40 godina i osam meseci. Nije mi uplaćeno četiri godine radnog staža. Živim u sedmočlanoj porodici, nigde ni dinara, niko ne radi. Dugujem za struju preko sto hiljada dinara, ni ostale komunalije ne plaćam. Iz „Elektrošumadije“ dolaze svaki dan da mi seku struju. Kažu da je Kragujevac grad budućnosti, ali za nas te budućnosti nema. Niko nas ovakve neće primiti u Evropu - očajan je radnik Zoran Nikolić.
Južno od Dunava u Srbiji ne postoji nijedna fabrika za preradu kože, tako da radnicima nije jasno zašto je država, a pre svega Agencija za privatizaciju, dozvolila da se fabrika „Partizan“ uništi. Od 124 radnika, koliko ih je sada na spisku, skoro svi su tužili fabriku za neisplaćene zarade i doprinose.
- Tužbe su u sudu još od 2001. godine, i samo ih je nekoliko rešeno - tvrde radnici. (KURIR)
Нема коментара:
Постави коментар