Kragujevački radnici koji su ostali bez posla gaje cveće

KRAGUJEVAC -
Nekadašnji radnici, trgovci i majstori, koji su u godinama tranzicije ostali bez posla, danas u Kragujevcu godišnje proizvedu više od dva miliona ukrasnih biljaka. U klaster udruženju „Šumadijski cvet“ okupilo se njih 200, a kako su razvili posao tržište Srbije im je postalo malo. Zato su pred dogovorom o izvozu sadnica u Rusiju.

Prema rečima Simona Zečevića, direktora udruženja cvećara, iz plastenika sa područja Kragujevca i okolnih sela snabdeva se cela Srbija, a izvozi se i u Hrvatsku i Bosnu.
Nebojša Đokić se sa bratom već dve godine bavi cvećarstvom. Ima 39 godina, suprugu i troje dece. Cela porodica živi isključivo od ovog posla.
- Radio sam u „Zastavi“, kao i moj brat. On je uzeo otpremninu, i deo para uložio u plastenik. Napravio sam plastenik mediteranskog tipa, površine 110 kvadratnih metara. Gajim sve vrste sezonskih biljaka i godišnje prodam više od 30.000. Kada se sve sračuna, i odbiju troškovi za grejanje, sterilisanu zemlju i seme, ostaje zarada od oko 300 evra mesečno - kaže Nebojša Đokić.
Svoj radni dan, a svaki je takav, Nebojša počinje obilaskom zasada. Svaku biljku zagleda, kontroliše, poput lekara u viziti. Onda ih zaliva, hrani, ako treba i leči... Pomaže mu i supruga, a i deca koliko mogu. Bilje raste, pojavili su se i prvi cvetovi, i biće spremno za prodaju do osmog marta kada ga svi masovno kupuju.
Nekadašnja prodavačica u robnoj kući, Slavica Stevanović, napustila je trgovinu i bavi se cvećarstvom. Nekada joj je to bio hobi, pa su joj kuća i dvorište uvek bili puni cveća. Danas je to porodični biznis koji ona uspešno vodi.
- Imam dva plastenika, i u njima oko 40.000 biljaka. Tu su uglavnom begonije, viseće biljke, fikusi, ali i noviteti kao što je ukrasni grašak. Uvek nabavljam hitove sa svetskog tržišta, posećujem sajmove, strane pijace, informišem se na internetu. Ovo je lep posao, nije fizički težak, ali su obaveze velike. Ne sme da se propusti ni jedan dan - kada su bili mrazevi muž i ja smo dežurali po celu noć, kao na straži, i čuvali naše cveće od smrzavanja - kaže Slavica.
Milorad Radivojević se bavi građevinom, ali je odnedavno formirao i plastenik. Dobio ga je, uz malo učešće, povoljno od jedne nevladine organizacije. Odlučio je da gaji višegodišnje biljke.
- Imam patuljaste ruže, hortenzije, ukrasne bršljane. Ova roba se traži, samo treba biti strpljiv da se čeka da ona poraste za prodaju, a to je najmanje godinu dana. Sam pravim reznice i sadnice, i godišnje odgajim oko 5.000 sadnica koje odmah mogu da se presade u dvorišta. Za moju porodicu ovaj dodatni prihod je dragocen, priča Milorad.
Kako tvrde Kragujevčani koji su svoj izvor prihoda pronašli u gajenju cveća, posao je dobar, isplativ, i postoji tržište koje može da kupi sve što se proizvede. Ako bi država podstakla ove uzgajivače, sa novim plastenicima i dodatnom opremom, Srbija bi za par godina postala „balkanska Holandija“.

(izvor ---Blic)