Crno-bela sedmica kao akter 50. "večitog derbija"

Miodrag Živaljević Zerda u duelu sa Draganom Džajićem (5. maj 1972.godine)

Ostaje žal što jedan od najtalentovanijih kragujevačkih fudbalera nikada nije zaigrao za Radnički.

Bane Patrik o Rokti

Na početku šezdesetih godina prošloga veka kapiten podmlatka kragujevačkog Radničkog je bio Radovan Jelesijević zvani Rokta. Nažalost, u kasnijem uzrastu on se nije proslavio kao fudbaler. Život ga je odveo nekim drugim putevima. Daleko od rodnoga grada, daleko od fudbalskih terena...

Ipak, u Kragujevcu i danas postoje oni koji pamte njegovo fudbalsko umeće. Jedan od njih je i Bane Patrik, gimnazijalac u tim davnim danima.

Evo njegovog zapisa:

"Pretpostavljam da će se moji vršnjaci setiti ovoga što ću sada ispričati.

Naime, na igralištu od šljake u dvorištu Gimnaziji, često su se igrale utakmice gradskih momaka. I na jednom od tih mečeva je igrao mlađani Miki Zerda, kasnije igrač beogradskog Partizana. Umesto patika, na nogama je imao gumene čizme frajerski podvrnute da ne izgledaju kao najobičniji gumenjaci. Bilo siromašno vreme, pa nije ni čudo.

Od svih poznatih i nepoznatih momaka sa te utakmice, na mene je najsnažniji utisak ostavio Rokta, mali crni momak koga već dugo nema u našoj čaršiji. Mislim da je odavno otišao u Švajcarsku.

Moguće da je on samo tada odigrao  tako virtuozno, ali ni Zerda a ni ostali nisu mogli da se primete, niti približe, Rokti.

Možda on i nije bio neki fudbaler, ali je tu utakmicu odigrao zaista fenomenalno."

Da. Bane Patrik očigledno nije ništa znao o Roktinoj prošlosti. Da je bio kapiten podmlatka Radničkog... Da je igrao zajedno za starijim Zerdinim bratom Acom...

Crno-bela sedmica: Miodrag Živaljević Zerda

TEKST - ZORAN ILIĆ

NEDAVNO sam na jednom kragujevačkom veb portalu pročitao intervju sa Miodragom Živaljevićem Zerdom, i tako se podsetio nekih davnih dana.

 
Na fotografiji koja ilustruje ovaj tekst o Zerdi, njega ipak nema! Međutim, ima njegovog kapitena iz podmlatka RADNIČKOG Srbe Marinkovića. To je momak u jednobojnom dresu i gracioznog položaja tela kao da izvodi neki ples. Fudbalski ples.

Nažalost, ne posedujem prikladniju fotografiju da bih ilustovao vreme kada je Miki Zerda pokazivao svoje fudbalsko umeće na ex-YU terenima, i zato su tu: centarfor sarajevskog Željezničara Edin Sprečo i desna polutka Radničkog Srba Marinković. Vreme zaustavljeno na fotografiji je isto ono kada je Zerda nosio Partizanov crno-beli dres. Dakle, u pitanju su sedamdesete godine dvadesetog veka.

A tim godinama, toj dekadi, su prethodile šezdesete. I pre nego što su Zerda, Srba i Edin  potrčali travnatim terenima bivše Jugoslavije, kalili su se u fudbalskim školama koje su postojale u njihovim gradovima: u Kragujevcu, u Sarajevu, u Beogradu...
Jednu takvu fudbalsku školu je vodio i Aca Vukotić Čamac. Za razliku od Džimija Barke iz Pavlovićevog filma KAD BUDEM MRTAV I BEO, on nije imao nadimak "barka" već "čamac". Gde ga je i kako zaradio? Eh, ko bi to znao! A i nije uopšte važno za ovu priču.
Godina je 1965. Zerda tada ima četrnaest god-ina, a Srba godinu više. Petnaest. Rezervni golman u podmlatku RADNIČKOG je Krnja (Aleksandar Dimitrijević) i zidovi svlačionice su prekriveni karikaturama na kojima se predstavljeni njegovi saigrači iz podmlatka: strašni golman Ranđel, napadači Srba Puša, Karatošić... Odbrambeni igrači Joksa i Ljuba Munjoz... Teško je setiti se još nekog imena: vremenska barijera je isuviše visoka.
Sledeća godina koju pamti pisac ovih redova jeste 1968. Tu godinu pominje i Zerda u svom intevjuu.
Leto je, školski je raspust i vreme letnjih priprema. Isto tako i vreme za stvaranja novog podmlatka jer je starom istekao rok. Srba Mari-nković, onda Srba Puša Nedeljković, Karatošić... su prerasli juniorski uzrast, i postali su seniori.

Nažalost za većinu njih neće biti mesta u prvom timu RADNIČKOG. Trebalo je krenuti po nižeraz-rednim klubovima u potrazi za afirmacijom.

Sticajem okonosti, toga će biti lišen jedino Zerda. On će otići u beogradski PARTIZAN. Bio je najmlađi među nabrojanim igračima, i češće je bio rezerva nego standardni član juniorske ekipe RAD-NIČKOG.
Ponovo je leto, ali više nisu šezdesete već sedamdesete godine XX veka, i to ona nulta ili prva.
Beograd je, stadion JNA. Na šljakstom, pomo-ćnom terenu se održavaju trninzi pionira, pod-mlatka... I to je poslednji susret pisca ovih redova i Zerde (a, eto dogodio se pre četrdeset godina!).
Nekada su obojica nosili crveni dres, a sada je crno-beli trebalo da bude njihova sudbina. Jednom će i biti dok je drugom to bio prvi i poslednji trening u PARTIZANU.
Za trenutak su se sreli: Zerda je izlazio na trening sa podmlatkom dok ga je petnaestogodišnjak napuštao.

U prolazu je hteo da oslovi Zerdu, da mu kaže:

- Hej, i ja sam, kao i ti, iz Kragujevca! Zajedno smo trenirali u Velikom gradskom parku kod Ace Čamca...

Međutim to se nije dalo izgovoriti, nije moglo da se izgovori.

Za godinu-dve Zerda će početi da igra za PARTIZAN. Bio je poznat po razornom udarcu sa poludistance i iz slobodnih udaraca. U ostalim eleme-ntima igre bio je manje pamtljiv. Kao da nije bio dovoljno fizički spreman.
Kažu da je puno obećavao, i da je mogao daleko da dogura. Međutim to se nije desilo. Zastao je na svom fudbalskom putu.
Eto, to je još jedna priča o Zerdi! Nije tako ambicizna i sveobuhvatna kao ona na šumadijskom veb portalu, ali njen autor sa pravom misli da je toplija, nežnija.

Branimir Atanasovski: Zerda Vs. Rokta

Kragujevčanin Branimir Atanasovski (u svom gradu poznatiji kao Bane Patrik) komentarom objavljenim na Fejsbuk grupi KRAGUJEVAC KROZ KVIZ podsetio nas je na jedan davni fudbalski meč čiji su protagonisti bili Miodrag Živaljevič Zerda (kasnije, desno krilo beogradskog Partizana) i  Radovan Jelesijević Rokta.

Evo Branimirovog teksta:

"Pretpostavljam da će se stariji setiti ovoga što ću Vam ispričati. 

Naime, na igralištu u Gimnaziji od šljake, često su se igrale utakmice gradskih momaka, (naravno) nezvanične, i na jednoj od tih mečeva je igrao i Zerda, i to u gumenim čizmama malo frajerski podvrnutim da ne izgledaju kao gumenjaci. Bilo siromašno vreme, pa nije ni čudo.

Od svih poznatih sa te utakmice, na mene je najsnažniji utisak ostavio Rokta, mali crni tip koga odavno nema u našoj čaršiji. Mislim da je otišao u Švajcarsku. 

Moguće da je samo tada odigrao  tako virtuozno, međutim ni Zerda a ni ostali nisu mogli da se primete niti približe Rokti. 

Ako ga se neko seća voleo bih da nešto više kaže o njemu . Možda on i nije bio neki fudbaler, ali je tu utakmicu odigrao zaista fenomenalno i za nezaborav."

(izvor: FACEBOOK)