Posle malo duže, ali neophodne pauze, evo još jedne priče iz istorije KG-rokenrola! Da bi se ona ispričala trebalo bi, za početak, da se popnemo na brdo koje se nalazi na desnoj obali Lepenice - na pivarsko brdo. I, naravno, da se vratimo u prošlost: u godinu 1965. na primer.
Sledeće što treba da uradimo jeste da potražimo dečake, tinejdžere iz kraja poznate pod nadimcima - Tomaš, Bane, Dule... Verovatno ćemo ih odmah sresti na pivarskim stmim i uskim ulicama.
Slično dečacima iz drugih delova ex-YU, Tomaš, Bane i Dule formiraju muzički sastav koji nazivaju WATER STONES.
I, eto, naša priča konačno može da se zakotrlja, pokrene, slično kotrljajućem kamenju... Jer "sve se menja osim kamenja"... Kamenje je večno... Naročito ako se radi o dijamantima.
Muzičkom sastavu su neophodni instrumenti, pa tako i pivarskim Stounsima. U gradu, Kragujevcu, u to vreme je (pre)malo muzičkih instumenata... Braca iz "Dalekih Horizonata" je svoj "Framus" nabavio čak u Parizu! A Pariz je bio (i ostao!) dalek... Za mnoge, nedostižan!
Ipak: pivarsko VODENO KAMENJE počinje da egzistira kao muzička grupa... Održava prve probe, ima svoje fanove, "skida" stvari poznatih svetskih grupa: "Good vibrations" od Bič Bojsa, na primer.
Njihov repertoar su činile obrade pesama Bitlsa, Rolingstounsa, Mankisa, Otisa Redinga i Mudi Bluz, kao i domaćih, ex-YU sastava: Siluete, Elipse, Indeksi...
Konačno dolazi vreme i prvih zvaničnih nastupa. Od nulte, 1965. godine je prošlo dve godine. Dakle, nalazimo se u 1967. godini. Leto je...
Značajniji nastup je na "Paradi ritma" u Zastavinoj bašti.
Van svog grada, Vodeno Kamenje nastupa u Zelenici, Topoli na "Oplenačkoj berbi", u Velikoj Plani, Čačku...
Za Čačak znamo i tačan datum: 31. decembar 1968. godine. Novogodišnji koncert u hali košarkaškog kluba "Železničar" zajedno sa lokalnim "Belim Višnjama".
I tu je nažalost kraj. 1969. godina je označila kraj postojanja Vodenog Kamenja.
Tinejdžerske godine su zauvek prošle... ,Tomaš i ostali iz benda odlaze na odsluženje vojnog roka... Na Pivari stasavaju neki novi dečaci...
Nova je godina još jedna...
Kažu da se Tomaš, Bane, Dule i Mika iz Vodenog Kamenje u to vreme ponovo sastaju i kao nekada "u dobra, stara vremena" preslušavaju pesme iz vremena svoje mladosti... evociraju uspomene... Žive kao što su nekada živeli...
Ako u to vreme prođete Pivarom pažljivo oslušnite da li iz neke od tih, ruiniranih kuća dopire zvuk rokenrola iz davnih, šezdesetih godina...
Ako ga čujete, znajte da su upravo tu nekadašnji momci iz Vodenog Kamenja!
Sledeće što treba da uradimo jeste da potražimo dečake, tinejdžere iz kraja poznate pod nadimcima - Tomaš, Bane, Dule... Verovatno ćemo ih odmah sresti na pivarskim stmim i uskim ulicama.
Slično dečacima iz drugih delova ex-YU, Tomaš, Bane i Dule formiraju muzički sastav koji nazivaju WATER STONES.
I, eto, naša priča konačno može da se zakotrlja, pokrene, slično kotrljajućem kamenju... Jer "sve se menja osim kamenja"... Kamenje je večno... Naročito ako se radi o dijamantima.
Muzičkom sastavu su neophodni instrumenti, pa tako i pivarskim Stounsima. U gradu, Kragujevcu, u to vreme je (pre)malo muzičkih instumenata... Braca iz "Dalekih Horizonata" je svoj "Framus" nabavio čak u Parizu! A Pariz je bio (i ostao!) dalek... Za mnoge, nedostižan!
Ipak: pivarsko VODENO KAMENJE počinje da egzistira kao muzička grupa... Održava prve probe, ima svoje fanove, "skida" stvari poznatih svetskih grupa: "Good vibrations" od Bič Bojsa, na primer.
Njihov repertoar su činile obrade pesama Bitlsa, Rolingstounsa, Mankisa, Otisa Redinga i Mudi Bluz, kao i domaćih, ex-YU sastava: Siluete, Elipse, Indeksi...
Konačno dolazi vreme i prvih zvaničnih nastupa. Od nulte, 1965. godine je prošlo dve godine. Dakle, nalazimo se u 1967. godini. Leto je...
Značajniji nastup je na "Paradi ritma" u Zastavinoj bašti.
Van svog grada, Vodeno Kamenje nastupa u Zelenici, Topoli na "Oplenačkoj berbi", u Velikoj Plani, Čačku...
Za Čačak znamo i tačan datum: 31. decembar 1968. godine. Novogodišnji koncert u hali košarkaškog kluba "Železničar" zajedno sa lokalnim "Belim Višnjama".
I tu je nažalost kraj. 1969. godina je označila kraj postojanja Vodenog Kamenja.
Tinejdžerske godine su zauvek prošle... ,Tomaš i ostali iz benda odlaze na odsluženje vojnog roka... Na Pivari stasavaju neki novi dečaci...
Nova je godina još jedna...
Kažu da se Tomaš, Bane, Dule i Mika iz Vodenog Kamenje u to vreme ponovo sastaju i kao nekada "u dobra, stara vremena" preslušavaju pesme iz vremena svoje mladosti... evociraju uspomene... Žive kao što su nekada živeli...
Ako u to vreme prođete Pivarom pažljivo oslušnite da li iz neke od tih, ruiniranih kuća dopire zvuk rokenrola iz davnih, šezdesetih godina...
Ako ga čujete, znajte da su upravo tu nekadašnji momci iz Vodenog Kamenja!
Нема коментара:
Постави коментар