Grnčar iz Kragujevca: Ukus zemljanog lonca

U porodici Dobrivoja Furunovića svi se od pamtiveka bave grnčarstvom. Familijarni zanat seže u prošlost preko 200 godina, pa je i prezime Furunović još njegov čukundeda poneo po furuni u kojoj se peku predmeti napravljeni od gline. Dok su njegovi preci pravili pre svega premete za svakodnenu upotrebu, Dobrivoje je primenjeni umetnik, i stvara keramiku koja je istovremeno i korisna i umetničko delo.
- Danas su popularne velike vaze i saksije za cveće i ukrasno rastinje, koje se uglavnom postavlja u dvorišta. Radim i tzv. crkveni program, kadionice i čirake. Kupuju ih za Eparhiju raško-prizrensku i za manastir Gračanica. Moji preci su pravili sve kuhinjske predmete od keramike. Voda se čuvala u testijama, u kotlajkama se nosio ručak radnicima na njivi, da bi ostao topao, u tavi se peklo jelo, a đuveč je služio za pravljenje kiselog mleka jer je imao zarezan obod kroz koji je mogla da se ocedi surutka. I danas ima porodica koje traže tradicionalno posuđe. Radio sam kompletne servise za ručavanje. Mnogi hoće da im se na posuđe ispiše prezime, jer ga koriste za krsne slave, priča Dobrivoje Furunović. Kada se jelo kuva u zemljanom loncu, ima poseban, drugačiji, i bolji ukus. Tajna je u tome što keramika zadržava toplotu i do sat nakon što se skloni sa vatre, pa se ručak lagano i dugo krčka. Zato se danas stari zemljani lonac popularno zove i „srpski cepter“.
U radionici nam Dobrivoje pokazuje kako stvara. On koristi tradicionalni srpski točak, na kome, poput svog čukundede, glinu oblikuje do savršenstva. On je jedinstven po tome što se okreće pored grnačara, pod ruku mu glina dolazi sa strane, pa se majstor manje zamara. Kada predmet dobije konačan oblik, dodaje detalje, i uliva mu dušu. Na kraju puni furunu. Ona je moderna, električna, i u njoj peče dela svojih ruku. Grnčarski zanat voli, i ne da da se zaboravi.

Konjanik za vino

„Kosovski konjanik“ je jedno od omiljenih ostvarenja Dobrivoja Furunovića. Na kacigi ove skulpture je zmaj, zato što je to bio simbol Miloša Obilića. Ona može da se skine, i da se u otvor glave sipa vino. Ovo umetničko delo, koje je otkupio Muzej savremene umetnosti u Beogradu, šuplje je, pa može da se koristi kao bokal. Rep konja služi kao drška, a iz glave se toči vino.

(izvor -- BLIC)