TEKST I FOTO: Slađana Belko (FACEBOOK)
Danas kada kažemo provincija mislimo na oblast ili pokrajinu. U žargonskom svakodnevnom govoru provincijom se često smatra selo ili neka druga ruralna sredina koja po tehnologiji ili nekom drugom segmentu zaostaje za urbanim sredinama.
Segment u kojem zasigurno naše provincije ne zaostaju jeste kultura I njihova pozorišta. Sombor, Zaječar, Šabac a evo sinoć I gostujuće pozorište iz Kragujevca, svaki put nas iznova uvere da je provincija u nama a ne u mestu u kojem živimo. Oni koji I u svojim sredinama nikada nisu otišli na probu školskog hora ili recitatorske I dramske sekcije danas odlučuju o kulturi. Razumljivo je da im to nije prioritet. Ali zato I dalje postoje neki ljudi kojima te “daske život znače”.I bez obzira na budžete, planove, rebalance oni prave balans u našoj tmurnoj svakodnevnici. Glumeći život, dočaravajući nam atmosferu jedne pijane novembarske noći 1918. Godine. po delima Miroslava Krleže.
Moj omiljeni Krleža ovih me dana gleda sa mnogih scena I ja prosto ne mogu da se otmem utisku koliko je I danas aktuelan, stvaran I upozoravajući. Njegovo preispitivanje kroz lik doktora Horvata, (sjajni Miloš Krstović, uz njega bih izdvojila odličnu glumu Sanje Matejić koja nam I pokretom dočarava nesnalaženje Jadvige Jesenske) I drugih likova različitog “pogleda na svijet” održava posebnu vrstu ambivalentnosti, preispitivanja I potrebe za dovoljno visprenim odgovorom, koji ipak ne bi bio zaključak. Tu vrstu usamljenosti zapitanog pojedinca koju osećamo svi na mnogo nivoa, naročito u situacijama u kojima se konstantno sukobljavamo sa mišljenjima u kojima je teško naći logiku ili smisao, prikazana je epoha, I pristup koji nedostaje modernom društvu. Doktorova sposobnost sinteze.
Preporuka: ukoliko vas put nanese ka Kragujevcu, to je samo sat vremena od prestonice, uostalom to I jeste bila prestonica, obavezno pogledati. Dovešće vas do ruba pameti.
Нема коментара:
Постави коментар