Пеца Марш: ВОЛИМ, ВОЛИМ КРАГУЈЕВАЦ...

 

Волим, волим најрадије,

све лепоте Шумадије,

волим, волим Крагујевац,

љубав целе Србадије!

 

Шта то тамо кроз шумарке бруји,

ил' је ветар, ил' кликћу крагуји

Нит је ветар, нит кликћу крагуји,

то сећање на векове хуји.

Нема српске песмарице

без имена Шумарице.

Насмеши се свима лице

кад се сете Лепенице.

 

Волим, волим најрадије,

срце моје Шумадије

волим, волим Крагујевац

љубав целе Србадије

 

Нема више поносних крагуја,

прича лишће ветру док лелуја,

нестали су, отишли без трага,

ти чувари вредног српског блага.

нестали су, отишли без гласа,

као ђаци последњега часа.

Остала је бајка,

неми шумски хлад

и поносни Крагујевац град.

 

Нема више ждралова на реци Ждраљици

да крилима машу краљу и краљици

Нема српских песмарица,

без ратова и без Шумарица.

 

 

 

 

Тамо где сад соко своје гнездо свија,

ту је Крагујевац и ту је Србија,

ту је Твоја љубав,

ту је Шумадија!

 

Волим, волим најрадије

срце моје Шумадије,

Крагујевац, Лепеницу –

град и реку миљеницу.

 

Ко год оде, тај се увек враћа,

тамо где су Шумарице, Кнић и Драгобраћа

Многи од нас к'о птице селице,

 оду па се врате у Чумић и Пчелице

 

Кад је неко поносан, тај никад не крије

да је Крагујевчанин, ал' из Ердоглије.

Неке од нас подиђу врло јаки жмарци,

кад кажу одакле су, да су и Пиварци.

Чак и ако саграде замкове и куле,

сви се увек сећају своје Палилуле.

 

Кад увече ветар заћарлија,

Палилулу зове Ердоглија,

а Пивару - Стара Колонија.

Хајде цуро украси свој торзо,

као наше старе и нас чека корзо.

Чуј дилбере, дошло је до драфта,

одавно је корзо већ постао штрафта.

Испрси се мало, зашто си се стиско,

уместо на корзо води ме у диско!

 

Волим, волим најрадије,

све лепоте Шумадије,

волим, волим Крагујевац,

љубав целе Србадије!