Kolonske lipe

Suncica Jmic‎ //UGLAVNOM ŠEZDESETE // FACEBOOK

Kazu da je lipa drvo starih slovena. Ili slovena uopste. Zato ih je Kragujevac bio prepun. Nekako posebno su mi mirisale kolonske lipe , onako kako su samo one znale - mirisale su kao dusa. A mirisati kao dusa - pa time je sve receno, zar ne ? Jun , rascvetavaju se prve lipe i govore o tome da je raspust tu, odmah iza coska. Deka po vrhovima ormara siri vec procitane novine, na koje ce , vec koliko sutra, pazljivo rasprostreti tek ubrane cvetove lipe i ostaviti ih da se suse. Baka vec ima spremne platnene vrecice koje je sama sila i u koje ce sakriti to zuto, mirisno blago da ceka prve snegove. O, kako je tada mirisao ceo nas kolonski stan , kojeg su cinili soba, kuhinja i pola zajednickog hodnika. Pored tog mirisa lipa i zeljno iscekivanog raspusta - pa zar je nesto vise bilo potrebno za srecu ?

S veceri bi posedali ispod lipa po ponjavi prostrtoj pored betonskog kanala i jeli one slatke, krupne, tamno crvene tresnje. Pricali bi smo razne price, prepricavali dogodovstine. A kada vece dovoljno odmakne i kada pocne da se prikrada noc, mi bi smo sa osmehom tonuli u san, jer je nasa uspavanka bila isprepletana mirisom lipe i pojenjem cvrcaka. Samo bi ponekada povetarac u sobu doneo jos jaci miris lipa i to bas onda kada bi koji momak ukrao devojci poljubac ispod njihovih krosnji.