::: KRAGUJEVAC :::Arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca i aranđelovačkog Narodnog muzeja otkrili su na padinama Venčaca ostatke temelja crkve iz poznog srednjeg veka.
Kako je izjavio rukovodilac radova, arheolog kragujevačkog zavoda Marko Grković, crkva je otkrivena na takozvanom Madžarskom groblju i sudeći na osnovu dela oltara i oltarske pregrade, gde su prethodih mesec i nešto više dana vršena istraživanja, ostaci ukazuju da je tu, možda, nekada bila trobrodna građevina.
Do sada nisu nađeni neki pokretni predmeti na osnovu kojih bi se crkva tačnije datirala, ali je izvesno da nije paljena, već je možda bila napuštena, pa se sama urušila ili, eventualno, stradala u nekom zemljotresu, tako da je sećanje na nju vremenom nestalo u zaboravu, ali je ostalo groblje iz kasnijeg perioda.
Freskama će se baviti istoričari umetnosti i imaće dosta posla, jer je samo iz oltarskog prostora iskopano pedeset gajbi fragmenata fresaka.
Grković nije siguran da li su tu bili dvori poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, ali ne isključuje mogućnost da je izvesno vreme, možda, boravio u manastiru.
Mnoge nepoznanice o venčačkoj crkvi biće otklonjene narednim istraživanjima, ukoliko se obezbede sredstva, kaže Grković, dodajući da je investitor pomenutih radova bila industrija mermera i granita "Venčac", koji je želeo da otkloni sumnju da će vađenje kamena na toj mermernoj planini ugroziti arheološko nalazište.
Kako je izjavio rukovodilac radova, arheolog kragujevačkog zavoda Marko Grković, crkva je otkrivena na takozvanom Madžarskom groblju i sudeći na osnovu dela oltara i oltarske pregrade, gde su prethodih mesec i nešto više dana vršena istraživanja, ostaci ukazuju da je tu, možda, nekada bila trobrodna građevina.
Do sada nisu nađeni neki pokretni predmeti na osnovu kojih bi se crkva tačnije datirala, ali je izvesno da nije paljena, već je možda bila napuštena, pa se sama urušila ili, eventualno, stradala u nekom zemljotresu, tako da je sećanje na nju vremenom nestalo u zaboravu, ali je ostalo groblje iz kasnijeg perioda.
Freskama će se baviti istoričari umetnosti i imaće dosta posla, jer je samo iz oltarskog prostora iskopano pedeset gajbi fragmenata fresaka.
Grković nije siguran da li su tu bili dvori poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, ali ne isključuje mogućnost da je izvesno vreme, možda, boravio u manastiru.
Mnoge nepoznanice o venčačkoj crkvi biće otklonjene narednim istraživanjima, ukoliko se obezbede sredstva, kaže Grković, dodajući da je investitor pomenutih radova bila industrija mermera i granita "Venčac", koji je želeo da otkloni sumnju da će vađenje kamena na toj mermernoj planini ugroziti arheološko nalazište.
(izvor --- BLIC)
Нема коментара:
Постави коментар