Retrospektivna izložba Nikole Koke Jankovića

Retrospektivna izložba skulptura i crteža akademika Nikole Koke Jankovića biće otvorena večeras u 19 časova u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, u Knez Mihailovoj 35 u Beogradu. Na postavci su prikazana dela iz bogatog stvaralačkog opusa ovog umetnika i karijere duge više od pola veka, rečeno je juče na konferenciji za novinare u galeriji SANU.
Publika će imati priliku da vidi 120 skulptura Nikole Jankovića, kao i njegove crteže na 25 tabli, počev od onih prvih zabeleženih u rodnom Kragujevcu, pre dolaska na beogradsku Likovnu akademiju. Izložba je podeljena na tematske celine: spomeničku skulpturu, portrete i skulpture ratnika, po kojima je posebno poznat. Janković važi za jednog od najboljih autora spomeničke skulpture.
Nikola Janković kaže da je još kao dete počeo da vaja, što njegov otac nije odobravao. Kasnije je video svog sugrađanina iz Kragujevca kako vaja, i tada je i sam uzeo glinu u ruke i počeo da radi. Tako je ratne 1943. godine stvorio svoju prvu skulpturu, a kao model mu je poslužio drug iz školske klupe.
– Radim dosta sporo, i vrlo sam samokritičan. Što ne znači da sam skroman. Danas ima toliko loših spomenika, da je to uvredljivo – rekao je Nikola Janković, komentarišući današnje stanje u vajarstvu.
Nikola Janković rođen je u Kragujevcu 13. decembra 1926. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu 1950, u klasi profesora Lojzeta Dolinara i Sretena Stojanovića. Postdiplomske studije kod profesora Sretena Stojanovića završio je 1952. godine. Radi pre svega u bronzi. Svojim radom obuhvatio je sve oblasti skulpture: portret, sitnu plastiku, spomeničku skulpturu, plakete i medalje.
Prvi put je izlagao na Petoj izložbi Udruženja likovnih umetnika Srbije 1947. godine. Janković je imao više samostalnih izložbi u Beogradu (1975, 1988, 2003), Novom Sadu (1988), Kruševcu (1988), Despotovcu (1997), Berlinu (1986), Klajnzasenu – Nemačka (1997), Skoplju (MANU, 2003), Kragujevcu (2007) i Užicu (2007). Učestvovao je na grupnim izložbama u gotovo svim većim gradovima bivše Jugoslavije, kao i u inostranstvu – u Budimpešti (1965), Bukureštu (1966), Pragu i Bratislavi (1969), Londonu (1970) i Edinburgu (1987).
Janković je izvajao spomenik Borisu Kidriču, reljef za vrata Muzeja „21. oktobar” u Šumaricama u Kragujevcu, spomenik Aleksi Šantiću u Mostaru, spomenik Nikoli Tesli u Kruševcu, spomenik palim rodoljubima na Terazijama u Beogradu, spomenik Joakimu Vujiću u Kragujevcu, spomenik Dositeju Obradoviću u Novom Sadu i Prištini i spomenik vojvodi Radomiru Putniku u Kragujevcu.
Spomenik Aleksi Šantiću u Mostaru uništen je za vreme poslednjeg rata, a ponovo je izvajan prema sačuvanoj skici i otkriven 13. avgusta 2002. godine.

(izvor ::: POLITIKA, BG)