Dospeti do jednog Prvog maja koji nema nikakvo značenje. Koji jeste neradni, ali nije praznični dan. Dan koji je izgubio svoju ikonografiju i koji svi preziru jer ih podseća na komunističku prošlost. Na monstruoznu komunističku prošlost. Kao da su i oni u to vreme bili monstrumi, a sada su se preobrazili u anđele i anđelčiće, i više ne žele da se sećaju svoje nedolične prošlosti. Prošlosti u kojoj su se klanjali lažnom Bogu, izvodili svoje ateističke rituale.
Možeš da ostaneš u krevetu koliko hoćeš, možeš i ceo dan. Niko te ne uznemirava, nikome nisi potreban. Nemaš obavezu nigde da odeš, ne moraš ništa da uradiš, ni sa kim da se sretneš. Ne čeka te praznični doručak, prvomajski uranak na jednom od gradskih izletišta, popodnevna vojna parada na TV-u. Sve je to ukinuto, ali lepši dani nisu došli.
Došli su prazni, bezlični dani. Bezlični Prvi majevi.
Нема коментара:
Постави коментар