Kragujevac –
Meštani dela kragujevačkog prigradskog naselja Stanovo već pola veka čekaju da dobiju asfalt i obezbeđen pešački prelaz preko druma koji vodi za Kraljevo, kako bi deca mogla bezbedno da stignu do škole.
Čim izađu iz dvorišta, ugaze u blato do gležnjeva i vodu do kolena. Preko pruge je rizično, a ni oronuli podvožnjak, sa kog se osipa malter, ne pruža baš neku sigurnost. Tim prolazom, pravo preko jedine asfaltirane ulice u naselju,teče Divostinski potok. Čudo prirode ili greška u građevinskom proračunu, tek, u proleće, kad se sneg topi, nije ga lako preskočiti. Duboke čizme i zavrnute nogavice tad su jedini spas.
Ko se iskobelja i stigne do ulice, tu ga sačeka još jedna, najopasnija prepreka. Do najbližih pešačkih prelaza ima dvesta-trista metara, pa se na suprotnu stranu, ko ne želi da rizikuje, može tek kad semafori zaustave kolone automobila.
Za meštane „Stanova ispod pruge“, kako su u nedostatku zvaničnog naziva krstili svoju naseobinu na izlasku iz Kragujevca, ova „linija“ je jedina veza sa centrom grada. I tako već 50 godina, otkako su tu, na ledini pored puta i pruge za Kraljevo, nikle prve porodične kuće u ovom nelegalizovanom naselju.
Godinama su se obraćali nadležnima i tražili da ih neko ozbiljno shvati, ali osim obećanja u vreme predizbornih kampanja lokalnih političara nisu dobili ništa. Asfaltiranje glavne ulice Petra Danilovića sami su finansirali, baš kao i uvođenje vode, struje, grejanja. Sada mole da im se asfaltira pet poprečnih ulica u kojima živi većina njih.
– U kancelariju Mesne zajednice više nećemo da idemo. Stoput smo ih molili, ali vajde nema. Pisali smo direktno gradskoj upravi, zvali političare kad su gostovali na radiju i televiziji, kumili svakog za kog smo mislili da može da pomogne, ali ništa nije pomoglo – kaže Dejan Riznić, dok na štakama pokušava da se probije kroz baruštinu u svojoj ulici.
U „Stanovu ispod pruge“ nikome nije lako, ali najteže je deci. Podrazumeva se da „prvaci“ ne mogu sami u školu, ali kad roditelji drže za ruku one iz petog ili šestog razreda, njima, kažu, nije svejedno. Drugari im se podsmevaju, ali ulicu koja vodi do škole nije moguće preći bez pomoći starijih.
– Imam 12 godina, ali u školu me i dalje vode mama i tata. Iako sam velika, ulicu ne mogu sama da pređem. Tu kuda mi idemo nema pešačkog prelaza, a automobili jure ko ludi. Možda bismo i smeli, ali roditelji se plaše, pa nam ne daju da idemo bez njihove pomoći. Mi, deca iz naselja, pisali smo i gradonačelniku, ali je on, izgleda, negde zaturio naše pismo – ističe Dragana Tošović, učenica šestog razreda OŠ „Živadinka Divac“.
Zajedno sa drugim roditeljima, Draganin otac Đorđe obratio se nadležnima sa molbom da deci iz naselja „Stanovo ispod pruge“ omoguće bezbedan prilaz školi. Peticiju je potpisalo 59 zabrinutih roditelja.
– Ukoliko se ovaj problem ne reši, od 15. marta našu decu više nećemo slati u školu. Nek nas kazne, ali mi više nemamo živaca. Na pruzi je tokom prethodnih godina poginulo 30 ljudi – veli Đorđe Tošović.
Predsednik Mesne zajednice Stanovo Milan Jović kaže da je i sam na mukama, pošto ni njegovi dopisi upućeni „višim instancama“ nisu imali odjeka. Gradonačelnik i Preduzeće za izgradnju grada su, navodi on, spremni da pomognu, ali je problem što ŽTP ne dozvoljava da se u zaštićenoj zoni pored pruge izvode bilo kakvi radovi.
– Zaštitni pojas u toj zoni je 15 metara i, prema važećim propisima, nije moguće izvoditi bilo kakve radove. Što se tiče ulica, njihovo asfaltiranje je u planu, ali prethodno mora da se uradi fekalna kanalizacija. Međutim, jedan od meštana je blokirao izgradnju, jer nije voljan da nas pusti u svoje dvorište. Pešački prelazi, takođe, ne zavise od nas, ali mislim da će se sve rešiti. Treba samo malo dobre volje i strpljenja – smatra predsednik MZ Stanovo.
Ko se iskobelja i stigne do ulice, tu ga sačeka još jedna, najopasnija prepreka. Do najbližih pešačkih prelaza ima dvesta-trista metara, pa se na suprotnu stranu, ko ne želi da rizikuje, može tek kad semafori zaustave kolone automobila.
Za meštane „Stanova ispod pruge“, kako su u nedostatku zvaničnog naziva krstili svoju naseobinu na izlasku iz Kragujevca, ova „linija“ je jedina veza sa centrom grada. I tako već 50 godina, otkako su tu, na ledini pored puta i pruge za Kraljevo, nikle prve porodične kuće u ovom nelegalizovanom naselju.
Godinama su se obraćali nadležnima i tražili da ih neko ozbiljno shvati, ali osim obećanja u vreme predizbornih kampanja lokalnih političara nisu dobili ništa. Asfaltiranje glavne ulice Petra Danilovića sami su finansirali, baš kao i uvođenje vode, struje, grejanja. Sada mole da im se asfaltira pet poprečnih ulica u kojima živi većina njih.
– U kancelariju Mesne zajednice više nećemo da idemo. Stoput smo ih molili, ali vajde nema. Pisali smo direktno gradskoj upravi, zvali političare kad su gostovali na radiju i televiziji, kumili svakog za kog smo mislili da može da pomogne, ali ništa nije pomoglo – kaže Dejan Riznić, dok na štakama pokušava da se probije kroz baruštinu u svojoj ulici.
U „Stanovu ispod pruge“ nikome nije lako, ali najteže je deci. Podrazumeva se da „prvaci“ ne mogu sami u školu, ali kad roditelji drže za ruku one iz petog ili šestog razreda, njima, kažu, nije svejedno. Drugari im se podsmevaju, ali ulicu koja vodi do škole nije moguće preći bez pomoći starijih.
– Imam 12 godina, ali u školu me i dalje vode mama i tata. Iako sam velika, ulicu ne mogu sama da pređem. Tu kuda mi idemo nema pešačkog prelaza, a automobili jure ko ludi. Možda bismo i smeli, ali roditelji se plaše, pa nam ne daju da idemo bez njihove pomoći. Mi, deca iz naselja, pisali smo i gradonačelniku, ali je on, izgleda, negde zaturio naše pismo – ističe Dragana Tošović, učenica šestog razreda OŠ „Živadinka Divac“.
Zajedno sa drugim roditeljima, Draganin otac Đorđe obratio se nadležnima sa molbom da deci iz naselja „Stanovo ispod pruge“ omoguće bezbedan prilaz školi. Peticiju je potpisalo 59 zabrinutih roditelja.
– Ukoliko se ovaj problem ne reši, od 15. marta našu decu više nećemo slati u školu. Nek nas kazne, ali mi više nemamo živaca. Na pruzi je tokom prethodnih godina poginulo 30 ljudi – veli Đorđe Tošović.
Predsednik Mesne zajednice Stanovo Milan Jović kaže da je i sam na mukama, pošto ni njegovi dopisi upućeni „višim instancama“ nisu imali odjeka. Gradonačelnik i Preduzeće za izgradnju grada su, navodi on, spremni da pomognu, ali je problem što ŽTP ne dozvoljava da se u zaštićenoj zoni pored pruge izvode bilo kakvi radovi.
– Zaštitni pojas u toj zoni je 15 metara i, prema važećim propisima, nije moguće izvoditi bilo kakve radove. Što se tiče ulica, njihovo asfaltiranje je u planu, ali prethodno mora da se uradi fekalna kanalizacija. Međutim, jedan od meštana je blokirao izgradnju, jer nije voljan da nas pusti u svoje dvorište. Pešački prelazi, takođe, ne zavise od nas, ali mislim da će se sve rešiti. Treba samo malo dobre volje i strpljenja – smatra predsednik MZ Stanovo.
(POLITIKA, autor fotografija: M. Ignjatović)
Нема коментара:
Постави коментар