KRAGUJEVAC - Svako selo u okolini Kragujevca dobiće svoj vodovod, urađen po svim standardima za dobijanje zdrave vode za piće. Za projkat je iz gradske kase već izdvojeno 80 miliona dinara, a očekuje se da će biti pomognut i sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana.
Prema rečima Slađana Radovanovića, pomoćnika gradonačelnika Kragujevca, zaduženog za regionalni razvoj, u svakom selu kopaće se po tri do pet takozvanih dubinskih (arteskih) bunara i mnogi meštani će prvi put imati zdravu u vodu i vodovode uređene po propisanim standardima. Vodom se u gotovo svim selima meštani snabdevaju iz bunara dubine dva do petnaest metara, koji su često i izvori zaraze, jer je uglavnom reč o površinskoj vodi, ponekad pomešanoj i sa fekalijama iz septičkih jama.
- Rešićemo dugogodišnje probleme i obezbediti zdravu vodu za kompletno seosko područje. Očekujemo da će za najkasnije dva meseca biti kompletiran i pušten u rad prvi takav vodovod u selu Lužnice, zatim u još tri-četiri sela. Konkurisali smo i za sredstva iz NIP-a, jer je reč o jednom od najznačajnijih projekata na ovom području - kaže Radovanović.
Radovi su počeli prošle godine. Već su iskopana 34 bunara,ali su vremenske neprilike zakočile dalje radove, odnosno izgradnju sekundarne vodovodne
Prema rečima Slađana Radovanovića, pomoćnika gradonačelnika Kragujevca, zaduženog za regionalni razvoj, u svakom selu kopaće se po tri do pet takozvanih dubinskih (arteskih) bunara i mnogi meštani će prvi put imati zdravu u vodu i vodovode uređene po propisanim standardima. Vodom se u gotovo svim selima meštani snabdevaju iz bunara dubine dva do petnaest metara, koji su često i izvori zaraze, jer je uglavnom reč o površinskoj vodi, ponekad pomešanoj i sa fekalijama iz septičkih jama.
- Rešićemo dugogodišnje probleme i obezbediti zdravu vodu za kompletno seosko područje. Očekujemo da će za najkasnije dva meseca biti kompletiran i pušten u rad prvi takav vodovod u selu Lužnice, zatim u još tri-četiri sela. Konkurisali smo i za sredstva iz NIP-a, jer je reč o jednom od najznačajnijih projekata na ovom području - kaže Radovanović.
Radovi su počeli prošle godine. Već su iskopana 34 bunara,ali su vremenske neprilike zakočile dalje radove, odnosno izgradnju sekundarne vodovodne
mreže. Prošlogodišnjim budžetom za ove radove izdvojeno je trideset, a ovogodišnjim još 50 miliona dinara. Zahteve Skupštini grada već je podnelo tridesetak sela.
Probleme u vodosnabdevanju imaju i pojedina prigradska naselja, poput Opornice, Desimirovca, Cerovca. I ta naselja će na ovaj način dobiti vodu. U Skupštini grada kažu da neće biti protekcije i da će se radovi izvoditi po redosledu prijavljivanja, odnosno posle kompletnih analiza stručnjaka. Zahtevi se podnose preko Saveta mesne zajednice. Iz gradske kase pokrivaju troškove projektne dokumentacije za svaki vodovod, kopanje bunara, ispitivanja o kapacitetu, ispravnosti vode, zatim obezbeđenje rezervoara pored svakog bunara.
- Reč je, dakle, o potpuno sertifikovanim vodovodima, a finansiraćemo i izradu dokumentacije za sekundarnu vodovodnu mrežu. Meštani samo plaćaju priključak struje i razvođenje vodovodnih cevi od rezervoara do svojih kuća - pojašnjava Radovanović.
KOLIČINE
30 DO 40 domaćinstava snabdevaće jedan bunar. U proseku svako selo dobija po tri takva bunara. Svako domaćinstvo dužno je da ugradi vodomer i moći će da troši 1.200 litara vode dnevno. Ukoliko je zemljište na kojem se kopa bunar na privatnom posedu, potrebna je saglasnost vlasnika. (VECERNJE NOVOSTI, BEOGRAD)
Probleme u vodosnabdevanju imaju i pojedina prigradska naselja, poput Opornice, Desimirovca, Cerovca. I ta naselja će na ovaj način dobiti vodu. U Skupštini grada kažu da neće biti protekcije i da će se radovi izvoditi po redosledu prijavljivanja, odnosno posle kompletnih analiza stručnjaka. Zahtevi se podnose preko Saveta mesne zajednice. Iz gradske kase pokrivaju troškove projektne dokumentacije za svaki vodovod, kopanje bunara, ispitivanja o kapacitetu, ispravnosti vode, zatim obezbeđenje rezervoara pored svakog bunara.
- Reč je, dakle, o potpuno sertifikovanim vodovodima, a finansiraćemo i izradu dokumentacije za sekundarnu vodovodnu mrežu. Meštani samo plaćaju priključak struje i razvođenje vodovodnih cevi od rezervoara do svojih kuća - pojašnjava Radovanović.
KOLIČINE
30 DO 40 domaćinstava snabdevaće jedan bunar. U proseku svako selo dobija po tri takva bunara. Svako domaćinstvo dužno je da ugradi vodomer i moći će da troši 1.200 litara vode dnevno. Ukoliko je zemljište na kojem se kopa bunar na privatnom posedu, potrebna je saglasnost vlasnika. (VECERNJE NOVOSTI, BEOGRAD)
Нема коментара:
Постави коментар