KRAGUJEVAC - Radnici fabrike kože „Partizan“ u Kragujevcu juce su u prostorijama Upravne zgrade započeli štrajk glaðu. Oko 70 zaposlenih u najstarijoj fabrici kože na Balkanu, koja je prošle godine po drugi put privatizovana, traže da im se isplate zarade za poslednjih osam i doprinosi za radni staž u proteklih pet godina. Radnicima fabrika duguje ukupno 244 miliona dinara.
Prema rečima Radolije Vukotić, predsednice sindikata u fabrici, štrajk glađu je jedina opcija koja im je ostala, jer niko ni u Kragujevcu ni u Beogradu im nije izašao u susret u poslednjih pet meseci, otkako su započeli proteste u krugu fabrike.
- Decembarska plata je poslednja koju smo primili i iznosila je 3.900 dinara. Za radni staž duguju nam 60 miliona dinara, a za plate 184 miliona. Mnogo kolega ne može da ode u penziju zbog neuplaæenog staža, iako su stekli uslov za to. Svako od nas se snalazi kako zna i ume da bi preživeo i prehranio svoje porodice. Nama duguju, a dugujemo i mi, jer ljudi nemaju od čega da plate komunalije - kaže Radolija Vukotić, koja posle 35 godina staža ne može da ode u penziju, jer joj nije uplaćivan staž.
Radnica „Partizana“ Svetlana Maćužić kaže da ona i njen suprug Miodrag ukupno imaju 63 godine radnog staža. Ostali su bez stalnih prihoda, dok raèuni i opomene za iskljuèenje struje i vode redovno stižu.
- Tražimo i za nas socijalni program i ostaæemo ovde dok nam ne plate šta je naše. Perem sudove da bih nešto zaradila. Problem je i to što kada i naðemo neki drugi posao, oni nas pozovu u fabriku, pa moramo da ga napustimo. I tako ukrug veæ devet godina, kao da smo na nièijoj zemlji. Zamislite kada ne znate kada æete da primite sledeæu platu, a ovde ljudi duguju i preko 60.000 dinara za struju. Svako od nas duguje roðacima ili prijateljima bar po 500 evra - kaže Svetlana.
U sali Upravne zgrade juče je štrajk glađu započeo i Drago Velić. Ima 36 godina radnog staža, koje je zaradio kao ložač, ali danas nema od čega da živi, jer ni supruga nema penziju. Preko 20 godina je srčani bolesnik i više nema snage da radi. Kad ga pitaju od čega živi, on sleže ramenima. Njegov kolega Veroslav Pajević cele prošle godine je morao da nadniči da bi prehranio porodicu.
- Kopao sam celo leto kanale u Čačku i Kraljevu. U fabrici sam radio 31 godinu. I supruga je ostala bez posla u „Zastavi“. Ogorčen sam i nećemo se pomeriti odavde dok nam ne isplate ono što je naše. Nemoguće da je nismo ničija briga i da je osam godina negde isparilo. Svi se prave ludi, kao da ne postojimo - kaže Veroslav.
Radnici „Partizana“, njih oko 120, od decembra prošle godine svakodnevno je štrajkovalo u krugu fabrike. Slali su dopise Ministarstvu ekonomije, Agenciji za privatizaciju, obraćali se lokalnoj samoupravi, ali još uvek niko nije uspeo da reši njihov problem, zbog čega su odlučili da stupe u štrajk glađu do daljeg. U proseku svaki radnik potražuje 1,5 miliona dinara. (izvor -- BLIC)
Prema rečima Radolije Vukotić, predsednice sindikata u fabrici, štrajk glađu je jedina opcija koja im je ostala, jer niko ni u Kragujevcu ni u Beogradu im nije izašao u susret u poslednjih pet meseci, otkako su započeli proteste u krugu fabrike.
- Decembarska plata je poslednja koju smo primili i iznosila je 3.900 dinara. Za radni staž duguju nam 60 miliona dinara, a za plate 184 miliona. Mnogo kolega ne može da ode u penziju zbog neuplaæenog staža, iako su stekli uslov za to. Svako od nas se snalazi kako zna i ume da bi preživeo i prehranio svoje porodice. Nama duguju, a dugujemo i mi, jer ljudi nemaju od čega da plate komunalije - kaže Radolija Vukotić, koja posle 35 godina staža ne može da ode u penziju, jer joj nije uplaćivan staž.
Radnica „Partizana“ Svetlana Maćužić kaže da ona i njen suprug Miodrag ukupno imaju 63 godine radnog staža. Ostali su bez stalnih prihoda, dok raèuni i opomene za iskljuèenje struje i vode redovno stižu.
- Tražimo i za nas socijalni program i ostaæemo ovde dok nam ne plate šta je naše. Perem sudove da bih nešto zaradila. Problem je i to što kada i naðemo neki drugi posao, oni nas pozovu u fabriku, pa moramo da ga napustimo. I tako ukrug veæ devet godina, kao da smo na nièijoj zemlji. Zamislite kada ne znate kada æete da primite sledeæu platu, a ovde ljudi duguju i preko 60.000 dinara za struju. Svako od nas duguje roðacima ili prijateljima bar po 500 evra - kaže Svetlana.
U sali Upravne zgrade juče je štrajk glađu započeo i Drago Velić. Ima 36 godina radnog staža, koje je zaradio kao ložač, ali danas nema od čega da živi, jer ni supruga nema penziju. Preko 20 godina je srčani bolesnik i više nema snage da radi. Kad ga pitaju od čega živi, on sleže ramenima. Njegov kolega Veroslav Pajević cele prošle godine je morao da nadniči da bi prehranio porodicu.
- Kopao sam celo leto kanale u Čačku i Kraljevu. U fabrici sam radio 31 godinu. I supruga je ostala bez posla u „Zastavi“. Ogorčen sam i nećemo se pomeriti odavde dok nam ne isplate ono što je naše. Nemoguće da je nismo ničija briga i da je osam godina negde isparilo. Svi se prave ludi, kao da ne postojimo - kaže Veroslav.
Radnici „Partizana“, njih oko 120, od decembra prošle godine svakodnevno je štrajkovalo u krugu fabrike. Slali su dopise Ministarstvu ekonomije, Agenciji za privatizaciju, obraćali se lokalnoj samoupravi, ali još uvek niko nije uspeo da reši njihov problem, zbog čega su odlučili da stupe u štrajk glađu do daljeg. U proseku svaki radnik potražuje 1,5 miliona dinara. (izvor -- BLIC)
Нема коментара:
Постави коментар