Kragujevac – Jezero „Bubanj“, jedinstvena zelena oaza u samom centru grada koja je decenijama bila raj za ribolovce i šetače, uskoro će postati veliko gradilište, a mir i tišinu koja vlada ispod krošnji starih stabala zameniće buka kamiona i teških građevinskih mašina. Pod geslom da od punjenja budžeta nema preče stvari, aktuelna kragujevačka vlast donela je odluku da obale jezera, koje dopiru do najvažnijih gradskih saobraćajnica, „otvori“ za investitore, izda pod zakup i pretvori u građevinsko zemljište.
Investitori su odavno „bacili oko“ na ovu lokaciju, možda najatraktivniju u celoj Srbiji, a „Merkator“, odnosno „Roda centar“, već je napravio svoj megamarket u blizini jezera. Nedavno je otvoreno i gradilište velikog salona „Škodinih“ automobila, a najavljena gradnja hotela „Holidej in“ i drugih poslovnih objekata mogla bi u potpunosti da izmeni donedavno idiličnu sliku ovog „ostrvca spokoja“, koje su za svoje stanište odabrale i mnoge vrste ptica.
Inače, Generalnim urbanističkim planom, najvažnijim planskim dokumentom jednog grada, čitav prostor oko jezera definisan je kao javno zemljište namenjeno sportskim sadržajima, pa u važećim dokumentima Direkcije za urbanizam ova lokacija i nosi naziv „Jezero – Gradski sportski centri“.
– Niko normalan nije protiv dolaska investitora, ali sa ovakvim lokacijama mora pažljivije da se postupa. Sadržaji koji se nude moraju da budu u skladu sa prostorom, a bojim se da će mnogi novi objekti narušiti izgled ove celine, po mnogo čemu jedinstvene u našoj zemlji – kaže za „Politiku“ arhitekta Branislav Mijović.
Njegov kolega Zoran Gagić, koji se iz Pariza vratio sa dvadesetogodišnjim iskustvom projektovanja u Gradu svetlosti, iznenađen je slikom rodnog grada u kome je, kako kaže za naš list, zatekao „popriličan haos“.
– Umesto da se sređuju drugi delovi grada, „napadnut“ je centar, odnosno jezero „Bubanj“ kome je, kao specifičnoj lokaciji, moralo biti posvećeno mnogo više stručne pažnje. „Merkatorov“ tržni centar, na primer, nije deo gradske arhitekture i bilo bi dobro da je podignut na drugom mestu – smatra ovaj arhitekta.
Lokacija jezera „Bubanj“ je u kratkom vremenu doživela tri izmene Plana detaljne regulacije, a sada se sprema izrada i četvrtog. Zanimljivo je da su svi dosadašnji planovi predviđali izgradnju staza za pešake, što nikada nije učinjeno. Međutim, novim planom trebalo bi da se izađe u susret investitorima hotela „Holidej in“, pošto, kako nam je rečeno u Direkciji za urbanizam, postoji zahtev da parcela za gradnju bude veća.
– Sve dosadašnje izmene bile su u skladu sa Generalnim urbanističkim planom, a zakon kaže da se tek Planom detaljne regulacije definiše namena neke parcele u okviru neke veće lokacije. Mi u Direkciji radimo na osnovu zahteva gradske uprave, odnosno Gradskog veća koje pokreće inicijative za izmenu plana – kaže za naš list arhitekta Vesna Savić, napominjući da će „ekosistem jezera biti sačuvan“, bez obzira na izmene.
U Ministarstvu za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine takođe navode da se, po sadašnjem zakonu o izgradnji, delovi lokacije definišu Planom detaljne regulacije, ali napominju da na javnom zemljištu mogu biti izgrađeni samo privremeni objekti, uz obavezan projekat o rušenju kada za to dođe vreme.
– Sadašnji zakon nije precizan u delu koji reguliše odnos Generalnog i Plana detaljne regulacije. To će sasvim sigurno biti precizirano novim zakonom, a termin „privremeni objekti“, koji se mogu podići na javnom zemljištu, uglavnom se odnosi na kioske – navodi u izjavi za „Politiku“ državni sekretar Nebojša Janjić. (izvor - Politika. Autor teksta --Brane Kartalović)
Investitori su odavno „bacili oko“ na ovu lokaciju, možda najatraktivniju u celoj Srbiji, a „Merkator“, odnosno „Roda centar“, već je napravio svoj megamarket u blizini jezera. Nedavno je otvoreno i gradilište velikog salona „Škodinih“ automobila, a najavljena gradnja hotela „Holidej in“ i drugih poslovnih objekata mogla bi u potpunosti da izmeni donedavno idiličnu sliku ovog „ostrvca spokoja“, koje su za svoje stanište odabrale i mnoge vrste ptica.
Inače, Generalnim urbanističkim planom, najvažnijim planskim dokumentom jednog grada, čitav prostor oko jezera definisan je kao javno zemljište namenjeno sportskim sadržajima, pa u važećim dokumentima Direkcije za urbanizam ova lokacija i nosi naziv „Jezero – Gradski sportski centri“.
– Niko normalan nije protiv dolaska investitora, ali sa ovakvim lokacijama mora pažljivije da se postupa. Sadržaji koji se nude moraju da budu u skladu sa prostorom, a bojim se da će mnogi novi objekti narušiti izgled ove celine, po mnogo čemu jedinstvene u našoj zemlji – kaže za „Politiku“ arhitekta Branislav Mijović.
Njegov kolega Zoran Gagić, koji se iz Pariza vratio sa dvadesetogodišnjim iskustvom projektovanja u Gradu svetlosti, iznenađen je slikom rodnog grada u kome je, kako kaže za naš list, zatekao „popriličan haos“.
– Umesto da se sređuju drugi delovi grada, „napadnut“ je centar, odnosno jezero „Bubanj“ kome je, kao specifičnoj lokaciji, moralo biti posvećeno mnogo više stručne pažnje. „Merkatorov“ tržni centar, na primer, nije deo gradske arhitekture i bilo bi dobro da je podignut na drugom mestu – smatra ovaj arhitekta.
Lokacija jezera „Bubanj“ je u kratkom vremenu doživela tri izmene Plana detaljne regulacije, a sada se sprema izrada i četvrtog. Zanimljivo je da su svi dosadašnji planovi predviđali izgradnju staza za pešake, što nikada nije učinjeno. Međutim, novim planom trebalo bi da se izađe u susret investitorima hotela „Holidej in“, pošto, kako nam je rečeno u Direkciji za urbanizam, postoji zahtev da parcela za gradnju bude veća.
– Sve dosadašnje izmene bile su u skladu sa Generalnim urbanističkim planom, a zakon kaže da se tek Planom detaljne regulacije definiše namena neke parcele u okviru neke veće lokacije. Mi u Direkciji radimo na osnovu zahteva gradske uprave, odnosno Gradskog veća koje pokreće inicijative za izmenu plana – kaže za naš list arhitekta Vesna Savić, napominjući da će „ekosistem jezera biti sačuvan“, bez obzira na izmene.
U Ministarstvu za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine takođe navode da se, po sadašnjem zakonu o izgradnji, delovi lokacije definišu Planom detaljne regulacije, ali napominju da na javnom zemljištu mogu biti izgrađeni samo privremeni objekti, uz obavezan projekat o rušenju kada za to dođe vreme.
– Sadašnji zakon nije precizan u delu koji reguliše odnos Generalnog i Plana detaljne regulacije. To će sasvim sigurno biti precizirano novim zakonom, a termin „privremeni objekti“, koji se mogu podići na javnom zemljištu, uglavnom se odnosi na kioske – navodi u izjavi za „Politiku“ državni sekretar Nebojša Janjić. (izvor - Politika. Autor teksta --Brane Kartalović)
Нема коментара:
Постави коментар