Bilo da je u pitanju srednjoškolac, student, „Zastavin" radnik, zaposleni službenik ili ostavljeni ljubavnik, svako u gradu na Lepenici naći će sebi mesto za provod. Noćni život u gradu nudi Šumadincima mesto za večeru, bilo da je u pitanju jagnjeće pečenje ili najfinija hrana, mesto za „astalsku" muziku, za đuskanje uz rok ili turski melos.- Oni koji kažu da ovde nema gde da se izađe i da se provede i da je svuda isto sami su krivi, poručujem im da se drže one stare „ko traži, taj i nađe" - savetuje Aleksandra Marković, tridesetogodišnja Kragujevčanka.
Ona kaže da je u gradu uvek bilo dosta lokala, ali su se sada specijalizovali i svako, zavisno od toga koju muziku voli, kako se oblači i kakav prostor želi da vidi, može sebi da nađe mesto.
Zagrevanje od srede
- U gradu postoje lokali koji su sređeni kao u bilo kojoj svetskoj metropoli, a njihova prednost je što im cene nisu mnogo više od prosečnih. Postoje i takozvani „smouk barovi", koji nisu krečeni po 15 godina, sivi od dima, sa toaletima iz prošlog veka. Vlasnik jednog od njih mi se poverio da mu posetioci „prete" da će ga bojkotovati ako nešto renovira jer vole takav prostor. Imamo kafiće koji su u isto vreme i umetničke galerije. Ja izlazim u lokal gde svakog vikenda sviraju rok bendovi - objašnjava Aleksandra Marković, dodajući da o tome kakav je provod u Kragujevcu svedoče tablice na automobilima parkiranim vikendom uveče u glavnoj ulici.
Tokom radne nedelje kragujevački kafići rade do ponoći. Ponedeljak je dan kad se najmanje izlazi, a u sredu već počinje zagrevanje za vikend. Tokom čitave nedelje, ipak, restorani su puni. Ponuda na menijima u Kragujevcu uglavnom se sastoji od roštilja i domaće kuhinje. U poslednje dve godine otvoreno je i nekoliko specijalizovanih restorana, u kojima se služe specijaliteti od morskih plodova, italijanska kuhinja, a tu je i restoran koji nudi stare nemačke pite i kobasice kuvane u pivu. Za večeru u Kragujevcu valja izdvojiti od hiljadu dinara za roštilj ili domaću kuhinju do nekoliko hiljada u italijanskim restoranima.
Na pitanje da li su zadovoljni noćnim životom u gradu Kragujevčani daju ili krajnje pozitivan ili krajnje negativan odgovor. Ovi drugi su oni koji se provode za „jednu crvenu", kao Steva Kostić (20).
- Toliko košta provod ako ne jedeš ništa skuplje od pljeskavice. Jedno pivo košta od 80 do 140 dinara, sok od 80 do 100, a čaša vina od 90 do 140 dinara. Kada tome dodaš prevoz, ne možeš da prođeš bez hiljadarke. Ono što je u Kragujevcu čudno jeste to što je cena pića obrnuto proporcionalna izgledu lokala i kvalitetu muzike. Tamo gde goste zabavlja pevačica sa glasom kao iz horor filma, a u lokal je uloženo samo za plastične stolice, i sve se nalazi na 10 kilometara od grada, cena litra najgoreg vina košta 800 dinara. Reč je o folkotekama u prigradskim naseljima koje su uvek pune, gde se sluša „oženi me, babo moj" i gde se provod često završava tučama - objašnjava Pressov analitičar noćnog života mlađe generacije.
U Kragujevcu postoji bar stotinak kafića i samo oni koji ne izlaze mogu da kažu da nema za svakoga ponešto. Ima nekoliko folkoteka i bar desetak diskoteka koje imaju tačno „rezervisanu" klijentelu. U neke od tih diskoteka dolaze mlađi od 18 godina, pa čak i osnovci, ima onih za srednjoškolce, a u neke dolaze uglavnom mladi od 20 do 25 godina. Studenti kragujevačkog univerziteta najčešće se provode na žurkama na svojim fakultetima, a oni sa dubljim džepom, naravno, mogu da biraju mesto za provod. Vikendom grad oživi oko 23 sata, posle toga svi su na mestima gde planiraju da provedu noć, do šest sati ujutro.
Ono čega nema u gradu su striptiz barovi, setio se mladi Steva, koji kaže da je poslednja ovakva ponuda bila pre tri meseca, kada su tri Azijke plesale na bilijar stolovima u klubu u glavnoj ulici. Na početku sumiranja noćnog života Steva je rekao „očajno je, nema gde da se izađe", a nakon završene analize smeškao se i više za sebe komentarisao - „ima gde, stvarno ima gde, ali se nema sa čim".
Нема коментара:
Постави коментар