Bivši radnici „Zastave“ osnovali firmu za čišćenje bunara

KRAGUJEVAC

- Aco, ide! Stani u kraj! Pazi, Aco! Tim rečima Aleksandra Živanovića, glavnog majstora za čišćenje i održavanje bunara firme „Geo bunari“, radio-vezom upozoravale su kolege Dragan Đokić i Radeta Rajčić, koji su uz pomoć vratila i konopca spuštali kofu sa kamenjem da njime pospe dno bunara, vlasništvo sedamdesetosmogodišnje Rade Vasiljević iz Korićana. Stooop! Uzvratio je Aca, dajući do znanja članovima ekipe da je bezbedno prihvatio materijal, ovoga puta na 15. metru pod zemljom.

Ovo je deo završne operacije ekipe u šarenim kombinezonima, koja se bavi čišćenjem i održavanjem bunara. Prva i za sada jedina u Kragujevcu, Srbiji, verovatno i u okruženju, registrovana pod nazivom „Geo bunari“, a poznatija kao „Bunar“.
- Ideju da osnujemo neobičnu firmu doneli smo pre godinu i po dok smo ispijali jutarnju kafu u komšiluku. Svi smo iz Šumarica, bivši radnici kragujevačke „Zastave“, koje nakon toga niko nije hteo da primi u radni odnos. Zato smo kao pedesetogodišnjaci poslove električara, bravara i portira-bezbednjaka, zamenili bunardžijskim - objašnjava Dragan Đokić.
Ljudi koji su sami sebe zaposlili, u opremu su uložili više od 5.000 evra.
- Imamo sedam „Hondinih“ pumpi za izvlačenje vode, kapaciteta 1.000 litara u minutu, tri „Pedrolove“, kapaciteta 300 litara u minutu, creva različitog profila, specijalne konopce, vratilo, kacige, zaštitna odela. Do sada smo očistili više od sto bunara dubine pet do 27 metara u Kragujevcu i okolini - kaže Radeta Rajčić i navodi da su bunari na njivama zapušteni i rizični za rad.
Iz bunara, osim mulja, vadili su uginule golubove, veverice, srndaće, mačke. Bili su nemalo iznenađeni kada su u Trešnjevaku naišli na blok motora od „fiće“ težak oko sto kilograma, a u Petrovcu na prase oko 25 kilograma. Prilično su se namučili dok su iz jednog bunara u Pajazitovu izvadili panj od kruške prečnika 40 i dužine 80 centimetara.
- Bunardžijski zanat je težak i opasan na dubinama većim od 20 metara zbog gasova, niskih temperatura i velike vlažnosti. Kad naiđemo na te prepreke munjevito reagujemo. U roku od pet-šest sekundi izvlačimo Acu na površinu bez njegovog znanja i odobrenja. Ništa ne prepuštamo slučaju. Bezbednost je u prvom planu - ističe Đokić i naglašava da rizici postoje i od obrušavanja zemlje ili kamena.
Nekada su se u Kragujevcu prvo kopali bunari, pa tek onda zidale kuće. Posla je bilo na pretek. U jednoj od tih ekipa vikendom je radio i Aleksandar Živanović.
- I dalje ljudi u selima koriste bunarsku vodu za piće, poje stoku, pumpama polivaju bašte. I sve više njih traži našu uslugu. Čišćenje naplaćujemo od 5.000 do 15.000 dinara. Na ovom području bunari su uglavnom zidani od kamena, cigle i armiranog betona. Najkvalitetniji su ako su napravljeni od kamena ljutika sa Rudnika ili Boračkog krša - priča Aca i dodaje da su svi bunari priča za sebe. Epitet najstarijeg drži jedan bunar u Brnjici, prvi put čišćen pre pola veka, najdublji se nalazi u u Jovanovcu, a najlepši u Radmilovićima, dubok 17 metra, ozidan od klesanog kamena. Voda iz ta dva bunara pitkija je od bilo koje gradske ili izvorske.

(izvor - BLIC)