Legenda srpskog i jugoslovenskog boksa Mirko Puzović živi u Nemačkoj i radi u jednoj „Mercedesovoj“ firmi.- Tamo sam petnaestak godina, i za dve, tri godine ću verovatno da se vratim - kaže proslavljeni as koga smo zatekli u kafiću „Vojvoda“ u centru Kragujevca, uoči Badnjeg dana.
Kaže nam odmah da je ostao bez ijednog priznanja, pehara i medalje. Brojna priznanja koja je Puzović donosio u rodni Kragujevac jednostavno su - nestala.
- Bilo je to u ono teško vreme Slobodana Miloševića. Pre odlaska u Nemačku imao sam lokal koji mi je klub (Radnički) oduzeo. Sve što sam imao u tom lokalu nestalo je. Imao sam medalje, olimpijske, svetske, sve što sam osvajao za petnaestak godina uspešne karijere. Kad bi mi rekli da donesem dokaz da sam bio nosilac olimpijske medalje ili bilo čega, ja ne bih imao šta da donesem. Ne mogu bilo kakav status da dobijem jer nemam ništa, nijednu medalju. Ništa od trofeja. Sve je bilo u tom lokalu, i sve je otišlo i nema ga - u dahu priča Puzović.
Na Badnji dan mirimo se sa onima sa kojima smo se u prošla vremena zavadili. Mirko ne zna ni ko se sa njim zavadio ni sa kim da se miri.
Ja ne znam ni gde su ta moja priznanja ni ko ih je odneo ni koga da jurim. Kad pitam - kažu mi - nemamo pojma. Ja znam ko sam bio. To moji prijatelji znaju. Ali kad bi trebalo da dobijem nacionalno priznanje, zna se, neki dokaz moram da donesem - pitam se - koji dokaz? Koga da jurim, i koga da tužim? Da izgubim godine i tražim ono što mi je oteto? Zato sam ogorčen na taj grad! Nikog nema da pomogne. Još samo treba da mi advokat uzme pare! Ovde kao da sam mrtav čovek. Nikad me niko nije pozvao. Ne tražim ja novac, ne daj Bože. Ali nikad me se niko nije setio da me pozove na proslavu sportskog društva, dana grada, bilo čega. Nikad. U moje vreme, bez da budem lažno skroman, Kragujevac je bio poznat po „Zastavi“ i meni. Svako je znao i vezivao Kragujevac za mene. Nije se setio ni taj Verko da me pozove. Doživeo sam u Štutgartu, gde živim, da me konzul pozove za Dan državnosti, ali ovde gde sam rođen, na kaldrmi, u Bresnici, poziv za bilo šta nikad nisam dobio. To je tužno. Do bola sam razočaran u Kragujevac. Na svu sreću, imam drugare zbog kojih dolazim.
Puzović kaže da su vremena druga, dolaze novi ljudi, malo se investira u sport.
- Pogrešni ljudi vode sport. Boks vode oni koje postavljaju ljudi koji nemaju blage veze sa tim sportom i to je tragično. Svako brani svoju generaciju. Danas možda ima tu nekog kvaliteta. Siguran sam da ovde neki dobri momci u mom vremenu ne bi mogli da postignu ništa u borbi. U mojoj kategoriji bilo je deset boksera koji su bili neprikosnoveni vladari ringa. Ja sam trenirao i pre podne i popodne, dva puta na dan. Danas je drugo vreme. To nije samo u Srbiji, nego uopšte u Evropi. Nemci su pre ujedinjenja imali uvek pet, šest prvaka Evrope. Sad nemaju nijednog.
ZLATNA RUKAVICA
Puzović je rođen 1956. godine, od 1973. do 1989. godine bavio se boksom i osvojio je sve što se moglo osvojiti. Pet puta je bio prvak Balkana, sedam puta prvak Jugoslavije, dva puta vicešampion Evrope, omladinski prvak Evrope, dva puta treći u svetu, treći na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, drugi na mediteranskim igrama, pet puta „zlatna rukavica“. (izvor - Glas Javnosti)
Нема коментара:
Постави коментар