Milan Serifovic / FACEBOOK
Neverovatno, koliko i istinito. Obojica smo svoje karijere počeli baš tih godina. Šaban je kao potpuni anonimus, pobedio na nekom malom festivalu u Parizu, i potom nešto kasnije, došao sa grupom, mnogo poznatijih i starijih kolega, na koncert u krag. dvorani "Šumadija". Kao da i sad čujem ovacije za njegovu pesmu "Utehu, dajte mi utehu". To je bio naš prvi susret i moj prvi interviju sa njim. Bilo je to... negde 74-75. god.
Šabana su drugi promovisali u Kralja: narod i kolege, a u toj sprezi ne može biti - greške!
Nikad, apsolutno nikad nije govorio o sebi, kao pevaču: stvarno najbolji, to nikad i ne rade. Bila je to još jedna crta zbog koje su ga kolege, naprosto, obožavale. Dva kralja pesme i pevanja, dva Šabana, Šaulića i Bajramovića, za svoje pevačke sve'ce, prihvatili su i moji Romi, a oni bar tu, nikad nisu napravili - grešku...
Putuj, moj Kralju, gore već imaš zastrašujuće dobru ekipu... bolju nego što ovde ostavljaš!
Srećom, sve važne poslove, davno si završio.. A, mi...? Da li ćemo imati još jednog kralja, poput tebe? Teško... ko zna koliko će vremena proteći... Srešćemo se, markiraj Gore, dobra mesta za pecanje, da te "derem i dalje!"
Tvoj Mali Šerif,
17. 02. '19. god.
Нема коментара:
Постави коментар