Био си „Добрица“ за пример, а „Смешко Белић“ и зими и лети и својим чудесним осмехом давао си нам додатну енергију, да смо били још бржи, јачи и издржљивији, а да то није знао наш тренер, али додуше ни ми. Била је то наша, само наша, годинама стварана, победничка хемија.
Дрес са бројем 6 био је твој одувек и заувек. Беспрекорно си изводио пенале, најбоље од свих нас! А са она твоја два антологијска гола у осмини финала у Скопљу против Вардара, „трасирао“ си као прави грађевинац наш пут преко Крагујевца до Загреба, до нашег великог
финала омладинског купа Југославије 1967. године...
Тешко нам је што више ниси са нама, али у нашим срцима и мислима остаћеш заувек. Нека ти душа почива у миру, Крагујевачка Фудбалска Легендо.
Златна генерација омладинаца Радничког из
сезоне 1966/67.
Тоша, Ранђел, Црнко, Мата, Коља, Васко, Јокса,
Муњоз, Зерда, Дуле, Миша, Јока, Бели, Нине,
Мишко, Цале и Гале
Нема коментара:
Постави коментар