Kragujevac - Da ljubav prema snažnim motorima i brzini ne bira ni pol ni starosno doba dokazuju i dve mlade Kragujevčanke koje svojom pojavom na motorima ostavljaju bez daha sve koji imaju priliku da ih sretnu. Svetlana Božović (20) i Saška Dimović (23), lepotice na jakim mašinama, vožnju motorima doživljavaju kao svojevrsno ne baš jednostavno objašnjivo zadovoljstvo, a kada zatreba i kao delotvoran lek od svakodnevnih stresova. Svetlana vozi "kavasaki" od 500 kubika, Saška "hondu" od 400 kubika, a mogu se videti kako same ili sa društvom prolaze gradom ponosne na sebe i svoje motore.- Još mi je u živom sećanju kada sam davno, kao dete, prvi put sela na tuđi motor - kaže Svetlana. - Bio je mali i zvao se "tori". Morali su, uz plač i na mišiće da me skidaju sa njega. Od tada za mene više nije bilo dileme. Želela sam da imam svoj motor, ali su roditelji odlučili da ga ne mogu dobiti dok ne porastem. Da bih nekeko zadovoljila svoju nasušnu potrebu za vožnjom, kada god sam imala prilike, sedala sam na tuđe motore i vozila, vozila, vozila… A onda, jednog dana, bez ikakve najave, majka i otac su mi kupili prvi motor, "pežo" od 49 kubika. Poklonili su mi ga i rekli: "Ćerko sada si dovoljno porasla, pazi na sebe i zapamti - motor se vozi glavom a ne srcem. Dok ti voziš motor - dobro je, a kada motor počne da vozi tebe - to nikako ne valja". Uživam u vožnji jer me to u potpunosti ispunjava. Osećaj je vanserijski i tu je sve što mi treba - društvo, brzina , rizik, adrenalin.
Kratko razmišlja kako da odgovori na pitanje koji bi motor najradije da poseduje, i brzo se odlučuje za "jamahu R1" od 1.000 kubika. Pored nje otac Goran, gleda u majku Snežanu, zamahuje glavom i kaže: "Nije još vreme".
- Ja sam bukvalno ceo svoj život na motoru. Takoreći rođena na njemu - priseća se Saška. - Prvi pravi motor sam dobila sa nepune dve godine, sa pet sam počela da vozim sama, a sa šest sam već uveliko "krstarila" sa ocem i majkom po gradu. Trenutno u kući imamo tri motora jer smo svi apsolutno zaljubljeni u njih, pa se veoma često zajedno nađemo na putu. Najviše uživam da vozim kros motor po šumi ili nepristupačnim predelima. Društvo je najlakše naći, posebno meni jer je i moj momak strastveni obožavalac brzih dvotočkaša. Skoro sve motore svojih drugova sam probala da bih osetila kako mi koji leži i mogu da kažem da je vožnja motorima nešto što me čini toliko zadovoljnom da to prosto teško mogu rečima da opišem. Stvar je u osećaju koji je prosto neverovatan. Kao da letite!
Njihove moćne i sjajne mašine još više dobijaju na lepoti kada ih one voze. Svetlana voli čopere, a Saška sportske motore. Obe su avanturističkog duha, obožavaju ekstremne sportove, spuštanje niz Taru, planinarenje, skijanje i rado bi se oprobale u bandži džampingu i skakanju iz aviona. U svemu što ima veze sa adrenalinom! Iako netipično hrabre za devojke, u društvu muških bajkera za njih su uvek rezervisana najbezbednija mesta u vožnji. Na čelu ili u sredini kolone. Tada se džentlmenski vozi brzinom koja njima dvema odgovara. (izvor -- BLIC)
Нема коментара:
Постави коментар